U ime ljubavi 🔛

,,Skini se..."

Cyndi

Sprema se snažna oluja. Nebo se svakih pol minuta presijava od sijevanja. A čula se i u daljini grmljavina. Stajala sam pokraj ceste u pidžami,u kratkim hlačama i dukserici,i podrhtavala sam. Na nogama sam imala platnene tenisice,ali ne i čarape tako da su me počeli već prsti boliti,a noga se znojila. Majica i kosa bile su mi blatne jer sam je ja izrigala po njima,a noge su mi drhturile od hladnoće.

Ionako ću umrjeti,bila čista ili smrdljiva i prljava. Dillon je nešto
tražio na zadnjem sjedištu auta,a kada je našao došao je do mene i pogledao me i napravio neki čudan izraz lica. Izvadio je nožić,a ja sam raskolačila oči. Umjesto da me izbode on mi oslobodi ruke i noge.

,,Samo probaj nešto napraviti. Nemoj me iskušavati..."zaprijeti mi svojim prstom,a ja trepnem. I da probam,ne znam gdje bih završila.

,,Je li ovo moj bonus život?"pitam ga sa drhtavicom u glasu,a on se nasmije iako mu baš i nije do smijeha.

,,Skini se..."kaže mi, a ja pogledam u njega sa podsmijehom.

,,Nema šanse!"naglasim te dvije riječi.

,,Dobro,onda ću te ja skinuti. Takva mi u auto nećeš ulaziti."bijesno govori,opet uzmijaću onaj svoj nožić i krene prema meni. Uzima materija moje dukserice u namjeri da ju razreže i ostavi me polugolu na cesti.

,,Dobro dobro,sama ću! Ali,nemam šta drugo za obući."odmičem se od njega,a on me prezirno gleda.

,,Možeš biti i u grudnjaku,ništa ti se neće desiti."obrača mi se kao glupači.

,,Ne,ne mogu biti u grudnjaku jer ga nemam. Shvaćaš?"unosim mu se u lice,a on smekša svoj pogled i naceri se.

,,Dobro...posuditi ću ti svoju majicu."otvara opet vrata auta i vadi bijelo pamučnu majicu,a ja zakolutam očima. Sada će mi se sve ocrtati,a nije baš kao da imam male grudi. Uostalom baš me briga,samo da ga se što prije riješim jer mi se gadi. Bacim mi ju,a ja ju nekako jedva uhvatim.

,,Okreni se..."naredim mu,a on prekrži ruke na svojim prsima.

,,Aha,pa da mi pobjegneš. Nema šanse! Napravi krivi pokret i gotova si!"mirno kaže,na što ja samo uzdahnem. Okrećem mu leđa i uzimam rub svoje dukserice. Cyndi to je samo 20 sekundi i on će ti samo vidjeti leđa. Nitko osim njega te neće vidjeti,nema veze što ste uz cestu i što auto može proći svake sekunde. Polako povlačim majicu preko glave,kako si ne bih lice namazala ostacima moje hrane. Tijelo mi zadrhti zbog hladog vjetra i Dillonovog pogleda. Osjećam ga i to me strašno uzrujava.

,,Ubiti ćeš me kao Adu?"upitam ga sa drhtam glasom dok oblačim njegovu majicu.

,,Ne,ako to ne želiš!"pretrnem,on je iza mene. Prišao mi je kada sam se presvačila. Ne usudim se okrenuti se prema njemu. Prisječam se scene iz njegovog ureda,kada sam ga pogodila vazom u glavu. Sada mi niti jedna vaza nije pri ruci.

,,Zašto? Zašto ne?"zbunjeno pitam dok gledam u drvo ispred sebe.

,,Imam puno većih problema od tebe. Možda,jednog dana,ako ne pristaneš na moju ponudu."prozbori i stvori se ispred mene. I u mraku me zadive njegove oči,tako savršene,samo one izgledaju nježno na njemu.

,,Ponudu?"zbunjeno izustim. Umorna sam za bilo kakve prepirke sa njim. Iako sumnjam da bih zaspala nakon ovakve večeri ili početka jutra.

,,To ću ostaviti za dan. Sada idemo odmoriti."govori te uzima zglob moje ruke i počne me vući za sobom.

,,Kuda idemo?"pitam ga.

,,U Mossovu staru kuću,ako je još uvijek na životu."iz auta uzima rusak i bateriju,a mobitel stavlja ispod sjedala. Gledam u njega i osvrćem se oko sebe.