NOVELA Tama u tvojim očima (završena)

8

"Otkud ti ovako rano?" moje razmišljanje je prekinuo Dimitri stojeći na vratima kancelarije.

"Nisam mogao da spavam..." vratio sam pogled kroz prozor, na parking gde je još uvek bio crni džip.

Kada sam jutros izašao iz auta, kunem se da sam imao osećaj da bi nas zaskočili da je Alina bila samnom. Ali Alina je bila daleko i na sigurnom. Već treći put od jutros sam poslao poruku Kolji da pitam da li sve ok. Zadnji put mi je odgovorio da je ostavio Alinu sa negovom sestrom i da je otišao u rent-a-kar da iznajmi auto i da ga ne davim više. Da, kao da je to lako reći.

"Šta se dešava?" pitao je Dimitri.

"Ništa. Zašto?" pogledao sam ponovo u njega, ali on mi nije ništa odgovorio, samo je odmahnuo glavom i zaputio se niz hodnik ka svojoj kancelariji.

Bilo je već vreme da mi se Tom javi. Vrteo sam telefon i bio već na rubu živaca. Ako mi se ne javi za pola sata... ma za petnaest minuta, zovem ga. Bio sam nestrpljiv da se maknem od ovih što me prate, a iskreno više od svega sam želeo da što pre vidim Alinu. Upravo tad, oglasio mi se telefon. Bila je to poruka od Toma.

„Las Vegas. Dobićeš broj kasnije."

To! Zgrabio sam jaknu i izašao na hodnik, gde sam se zamalo sudario sa nekim.

"O- oprostite..." čuo sam poznat glas.

"Medison?"

"Hej... Karlos..." pokušala je da se nasmeje, ali video sam da nešto nije u redu. Oči su joj bile crvene i imala je užasne podočnjake. Kada je videla kako je gledam, zbunila se i pocrvenela.

"Medison, da li je sve u redu?"

"Da... ovaj... Došla sam do Kejt, ali ona nije tu. Idem ja sad, vidimo se..." pokušala je da mi umakne.

"Ne, ne..." uhvatio sam je za ruku i poveo u svoju kancelariju. Zatvorio sam vrata za nama i rekao joj da sedne.

"Neću da te zadržavam..."

"Ne zadržavaš me" slagao sam. Dođavola, taman sam krenuo, ali morao sam da čujem šta se dešava sa ovom devojkom "Hoćeš li da popiješ nešto?"

"Ne. Idem Karlose, sve je ok" krenula je ustaje.

"Sedi!" za divno čudo, poslušala me je.

"Šta se dešava?"

"Ništa" nije gledala u mene dok je govorila.

"Sedeću ovde dok mi ne kažeš."

"Ništa, Kalose, zaista."

Ok. Moraću na drugačiji način da saznam.

"Medison... Rekli smo da ćemo biti prijatelji."

Medison je spustila glavu, a par sekundi posle toga ramena su počela da joj se tresu. Dođavola, imao sam deja vu. Isto je bilo i sa Alinom. Šta je to samnom i sa tim ženama koje imaju probleme? Ne mogu ja svima da pomognem.

"Glupa sam, glupa... Dala sam otkaz u školi."

"Zašto?" začudio sam se. Ona je volela taj posao, tako mi je rekla.

"Zato ... Sramota me je..."

"Reci, Medison. Neću te osudjivati."

"Postoji jedna kolega. Udvarao mi se, kupovao cveće. Vodio na doručak. Nakon nekog vremena, zbližili smo se. I kad kažem zbližili... Mislim na..."

"Znam šta misliš. Šta je taj šupak uradio?"

"Videla sam ga na plaži. Sa ženom i decom."

"O jebote. Razbiću ga..."