NOVELA Tama u tvojim očima (završena)

17

Oko sat vremena kasnije, Dimitri i ja smo bili u holu bolnice čekajući doktora ili nekog da izađe, da nam da neke informacije o tom liku - Viktoru. Malo dalje od nas, u hodniku, nalazilo se Viktorovo obezbeđenje. Jedan od njih, mislim da sam čuo da se zove Nikolaj, non-stop je bio na telefonu.

Dimitri je sedeo, zbunjen i nije progovorio ni reč od kad smo stigli. Nije samo on bio zbunjen. Svi smo bili. Čak sam par puta uhvatio Nikolaja kako zuri u Dimitrija, dok priča telefonom. Izgledalo je kao da nekom objašnjava šta se desilo.

"Jesi li dobro?" pitao sam ga da prekinem tišinu.

"Jesam..." zastao je, pa nastavio "Ne znam. Da li je moguće da je taj Viktor moj... otac?"

"Ako ti je otac, onda je bio baš mlad kada si se ti rodio."

"Možda mi je brat... Mislim... Ali razlika u godinama je velika, a sličnost među nama je neverovatna."

"I on je bio iznenađen kada te je video. Kada je video koliko ličite."

Dimitri je bespomoćno zario lice u ruke.

"Brate, pogledaj me..." rekao sam, a on je nevoljno podigao glavu. Ovakvog sam ga video samo jednom, kad ga je Kejt uhapsila. Ali tada je bio pijan kao čep.

"Nemoj razbijati glavu, kojekakvim teorijama, to ti sad ne vredi. Siguran sam da će se sve razjasniti kada on dođe sebi i kada porazgovarate."

"A šta ako ne preživi? Šta ako umre, i ja ništa ne saznam."

"Ne smeš sada o tome razmišljati. Moraš biti pozitivan."

"Više si mii se sviđao kada smo bili kriminalci, kada si bio ćutljiv."

"Jebiga, šta da ti kažem. Ostario, omudrio."

U tom momentu, doktor se pojavio u hodniku, a mi smo ustali. Međutim Nikolaj nas je presekao pogledom i preduhitrio prišavši doktoru.

"Porodica Viktora Artemoviča" rekao je jakim ruskim naglaskom "Kako je on?"

"Imao je infarkt. Ali stigli ste na vreme. Za sada je stabilno, ali ostaće na posmatranju. Doktori su odlučili da je najbolje da danas ne pravite gužvu oko njega, da ne prima posete, ali on je insistirao na jednoj poseti. Rekli smo da mora da bude veoma kratko."

Video sam da se Dimitri ukočio pored mene.

"Tražio je da vidi... Nikolu?"

"Nikolaja?" ovaj je odgovorio.

"Da, verujem da je rekao Nikolaj."

"Ja sam Nikolaj, vodite me k njemu." i krenuo za doktorom.

Dimitri se skljokao na stolicu.

"Ne znam da li mi je laknulo, ili mi je krivo što nije tražio mene da vidi. Koliko to može da bude bolesno?"

"Polako, Dimitri, rešiće se sve. Smiri se."

"Ne mogu da se smirim. Ništa mi nije jasno Karlose."

"Ni meni nije jasno." konstatovao sam. Posle svega što se desilo zadnjih sat-dva, zaboravio sam Dimitriju da kažem nešto "Ovaj... Nisam stigao da ti kažem jedan detalj u vezi ovog danas"

Dimitri se okrenuo ka meni i procedio "Super, dokusuri me još više, brate."

"Ne... Ovo se tiče mene. Možda. Kada je Viktor ušao u kancelariju, Šeremetjev je prebledeo. Izgledalo je kao da se pravda Viktoru, ali ovaj nije hteo da ga sluša. Šeremetjev je bio poput makovog zrna. Preplašen."

"Dobro. I? Šta ja imam sa tim?"

"Naravno da nisam mogao da razumem o čemu pričaju, jer je razgovor bio na ruskom, ali u jednom momentu je rekao "Alina"."