NOVELA Tama u tvojim očima (završena)

9

Dok sam jurio putem 210 ka izlazu iz grada, nisam mogao da prestanem da razmišljam kakvo sam sranje napravio Dimitriju. Zvao me je par puta od kad sam izjurio iz zgrade, a onda je odustao. Malopre mi je stigla poruka, za koju mislim da je od njega, ali nisam imao hrabrosti da je čitam. Bar ne sad.

Dogovorio sam se sa Koljom da se nađemo blizu izlaska na autoput, na parkingu jednog restorana brze hrane, rekao mi je da mi je iznajmio jedan crni Fordov SUV. Nadao sam se da je uspeo da mi za ovako kratko vreme nabavi sve ostalo što sam tražio.

Kada sa sišao sa puta, kružio sam malo po velikom parkingu dok nisam uočio njegov auto parkiran u samom ćošku. Parkirao sam auto blizu, te mu polako prišao. Video sam Alinu kako spava na prednjem sedištu. Njena prelepa plava kosa je sada bila crna, ali sa ove daljine nisam mogao da vidim da li nosi periku ili ne.

Kada sam prišao sasvim blizu, Kolja je podigao pogled sa telefona i polako izašao.

"Spava" rekao mi je bez pozdrava, a ja sam samo klimnuo.

"Jel to perika ili je ofarbala kosu?"

"Moja sestra joj je dala periku, sreća pa je imala jednu, koju je donela iz pozorišta u kom radi. Spakovala joj je malo garderobe, da joj se nađe. Iza u gepeku ti je torba sa onim što si tražio. Imaš telefon, i gotovine koju sam pokupio iz tvog sefa. Ubacio sam ti par stvari" referisao je Kolja ozbiljno. Nisam navikao na njega ovakvog.

"Jel sve u redu? Nešto si mi zvaničan?" nisam mogao a da ga ne upitam.

"Šta planiraš sa njom?"

"To nije tvoj problem, Kolja" izletelo mi je pomalo grubo i odmah sam se pokajao. Kada me je pitao to, odmah mi se u glavi stvorila misao da mu se ona sviđa. A to se meni nekako nije sviđalo.

"Ne želim da je vidim povređenu" pogledao je ka njoj.

"Brineš za nju, a koliko je dugo znaš? Par sati?"

"Ti je šefe znaš par dana, tako ona kaže. Ima li neke velike razlike?"

"Šta ti znaš o tome?" nakostrešio sam se "Da li ti se sviđa možda?" napravio sam korak ka njemu, a on me je gledao u oči i nije se pomerio sa mesta.

"Mislim da je pravo pitanje, da li se tebi sviđa, čim tako reaguješ."

Ućutao sam, jer nisam znao šta da kažem. Nisam smeo ni da pogledam jer pretpostavljam da bi mi sve pročitao na licu. Nisam bio iskusan u skrivanju osećanja i emocija kao pre. Od kad sam izašao iz zatvora, nešto se u meni prelomilo. Totalno sam zaribao.

"Ne brini" ipak sam rekao "neću joj nauditi. Samo želim da je vratim kući."

"U redu. Hajde da ti pokažem šta sam ti spakovao."

Obišli smo oko auta i on je otvorio gepek. Spakovao mi je dovoljno gotovine, malo stvari i jedan mobilni.

"Super. Hvala ti."

"Uvek šefe."

"Evo ti ključ, ti vrati auto u firmu, tebe će pustiti u garažu. Samo ga ostavi sa ključem u bravi. Raspitaj se o Šeremetjevu i vidi da li možeš da saznaš kako nas je pronašao.Javi mi na ovaj novi broj."

"Važi. Čuvajte se šefe, i čuvajte moju zemljakinju."

Samo sam klimnuo i udario ga po ramenu nakon čega je otišao.

Izvadio sam telefon iz džepa i video Dimitrijeve propuštene pozive i dve poruke. Jedna od je bila od Toma, a druga od mog partnera. Prvo sam pročitao Tomovu u kojoj mi je poslao broj telefona od Tvigi Tea. Broj sam memorisao u nov telefon.

Dimitri je napisao
"Uradio sam ono što si rekao. Ne znam šta radiš i u kakvo si se sranje uvalio Karlose. Mogu samo da pretpostavim da je u pitanju neka žena i po tvom ponašanju pretpostavljam da je u pitanju ta navodna verenica onog Šeremetjeva. Mora da je vredna toga. Pazi šta radiš. I zovi ako ti nešto treba, idiote."