NOVELA Tama u tvojim očima (završena)

15

Kasnije toga dana, nakon što sam presedeo na podu hotelske sobe, beznadežno gledajući u krevet u kome smo Alina i ja proveli noć, ustao sam da se istuširam, spakovao ono malo stvari što sam imao i krenuo ka Tvigijevom restoranu.

Um mi je bio prazan. Jednostavno nisam ni na šta mislio. Samo mi je Alinino lice bilo pred očima.
U grudima mi je bila jedna velika rupa. Ako je i nešto bilo unutra, ona je sve odnela sa sobom.
Bio sam kao robot. Bez uma, bez srca i bez duše.
Realno, nisam želeo više da vidim Tvigija ni onog njegovog potrčka, ali trebala mi je informacija o Alini. Bar nešto. Na kašičicu, da mogu nekako da se vratim u Los Anđeles. Kada sam ušao u restoran, dočekao me Cam, sa osmehom na licu. Ni nalik onoj zveri koja mi je pretila u sobi. 

"O dobro došao, lepi! Kako si danas?" namignuo mi je, a ja nisam imao snage i volje da se nastavljam sa njim. Očigledno je prepoznao moje ponašanje, možda se i onako lud sažalio na mene i rekao "Dozvoli da te otpratim za sto u ćošku"

"Nema potrebe, sam ću" rekao sam i produžio pored njega ka jedinom praznom stolu, a to je ironično bio onaj sto za kojim smo Alina i ja sedeli.

Sedeo sam i brljao po mom telefonu, čitajući mejlove od klijenata koji su mi stigli u toku jučerašnjeg dana. Kada sam završio sa njim, uzeo sam telefon koji mi je Kolja kupio i mahinalno ušao u galeriju slika. Listao sam redom fotografije koje sam uslikao prethodno veče. Na svakoj je bila Alina. Na sto ispred mene je neko spustio tanjir sa takosima i veliku šolju kafe. Podigao sam pogled i video Tvigija.

"Jedi. Znam da nisi doručkovao, jer su mi tako rekli u hotelu. Kafa ti je svakako potrebna. Doneo bih ti i nekog alkohola, ali pretpostavljam da odavde ideš pravo u Los Anđeles."

"Uvek pronicljiv" rekao sam, dok je on gledao u sliku na mom ekranu.

"Lepa je"

"Znam" rekao sam sa uzdahom.

"Zajebao si stvar, znaš"

"Znam i to" konstatovao sam dok sam odlagao telefon na sto.

"Ali bar je sada bezbedna" rekao je.

"Kolilko si siguran u to?"

"Sto posto. Camov brat blizanac je sa njom. On je gori od Cama."

"Gori od njega? Od toga treba da se osećam bolje?" upitao sam cinično.

"Veruj. Štitiće je životom dok ne stigne tamo gde je naumila. Svojoj kući." rekao je i izvadio telefon. Par sekundi je nešto čačkao po njemu, a onda mi ga pružio. Na slici je bila Alina. Po pozadini sam prepoznao da je slika iz aviona, a ona je spavala pokrivena nekim ćebencetom. Vratio sam mu telefon brzo, kao da mi je pržio prste.

"Jel... Da li je rekla nešto kada je došla? Da li zna šta smo uradili?"

"Misliš li, da li zna da ste se venčali? Zna. Videla je prstenje. A videla je i poruku." taman sam hteo da pitam da li je rekla šta misli o tome, kada mi je um registrovao da je Tvigi pomenuo poruku.

"Kakvu poruku?"

"Neka ti je ženska poslala poruku da je trudna."

"Trudna? To je Medison, ona je samo prijateljica kojoj pomažem! Napumpao ju je neki oženjen tip! Nije trudna sa mnom!"

"Madelin, Madelin... Uvek si imao potrebu da pomažeš slabim i nezaštićenim. Čak i u zatvoru, gde to nije bila baš najbolja ideja" rekao je tiho, i znam na šta je mislio. Koliko smo bili cimeri u zatvoru uvek sam ga štitio, iako je on bio taj koji je krupniji od mene.

"Daj prekini! Šta ti fali!? Učinio sam ti uslugu. Praktično si kralj Las Vegasa sad! Šta je rekla za poruku?"

"Očigledno je pogrešno protumačila iako sam je ja uveravao da to ne može biti tako. Ti nikad ne bi napustio svoje dete ili prevario ženu sa kojom si."