➪"ℤ𝕒𝕓𝕣𝕒𝕟𝕛𝕖𝕟𝕠 𝕧𝕠𝕔́𝕖" ~ 3.deo
Mama:"Gde misliš da si pošla?"
Ja:"Što dalje od svih vas!"
Samo izađem bez i da ih pogledam. Samo sam šetala. Volim svako jutro da malo prošetam i izbacim sve iz glave, kao i da se pripremim za ceo dan.
Odjednom mi zazvoni telefon. Znam da Elizabeth nije, jer zna da ne volim da pričam dok šetam. Bio je nepoznat broj.
Javim se iz znatiželje.
Xx:"Malena, javila si se."
Ja:"Nolane? Šta hoćeš i odakle ti broj?"
Nolan:"Duguješ mi uslugu. A što se broja tiče, tvoja drugarica mi ga je dala."
Ja:"Kao prvo ne dugujem ti ništa. Madison je napravila kući lom i ja sam se iznervirala i sve rekla roditeljima. Znaju da sam ja bila tamo, a za tebe ne znaju. Tako da ti meni duguješ. Ne ja tebi."
Nolan:"Pa šta da uradim za tebe?"
Ja:"Da me ostaviš na miru. Ti i moja sestra ste vereni, ne želim da ja budem kriva što ste raskinuli. Mada teško tebi s njom."
Nolan:"U redu."
Samo je prekinuo. Napokon mogu da šetam na miru.
°°°
Polako otvorim vrata kuće i uđem u istu. Odem do dnevne, gde je Madison odmah ustala i došla do mene.
Madison:"Baš sam tebe tražila."
Skupim obrve.
Ja:"Šta god da ti treba nećeš dobiti od mene."
Madison:"Ti i ja idemo sa Nolanom do grada. On je rekao da treba da budem bolja sestra, pa ću mu pokazati da mogu."
Nakon što je pomenula njega setim se našeg razgovora pre koji sat.
Ja:"Ne idem ja nigde s vama. I ne želim da učestvujem u tvojoj malo predstavi gde se praviš da si dobra, a onda kada on ode budeš ona stara. A ako već ne želi da budeš takva kakva si treba da raskinete. Ali ovo nije savet."
Odmah sam zadobila stroge poglede od strane roditelja.
Tata:"Allison, stvarno preteruješ sa svime. Ići ćeš sa Madison, ili nećeš izaći iz ove kuće."
Podignem obrve.
Ja:"A ja sam mislila da ste vi shvatili da me ne možete zadržati u kući, pa makar me i zaključali u sobu. Imam devetnaest godina pustite me da živim."
Madison:"A daj, Ali."
Mrzim taj nadimak kada ga ona izgovara.
Madison:"Ovo mi je važno."
Moliće me dok ne pristanem...zbog čega i jesam.
Ja:"Okej, u redu, idem i ja."
Madison:"Neću ti ovo zaboraviti."
Nasmeje se i zagrli me.
Ja:"Da, da, baš!"
Odvojim je od sebe i krenem ja stepenicama.
Madison:"I spremi se odmah. Ja ću da mu javim."
Samo se popnem uz stepenice i laganim hodom odem u sobu.
•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮
YOU ARE READING
"Zabranjeno voće", ZAVRŠENA
RomanceŽelela je normalan život, a imala je život kakav su mnogi želeli. Da li je njen život stvarno savršen? Kakvu tajnu su njeni roditelji skrivali od nje? Šta će se desiti kada zavoli zabranjenu osobu? Da li će moći da sve podnese sama? Ili će joj ipak...
