"Zabranjeno voće", ZAVRŠENA

57.deo

➪"ℤ𝕒𝕓𝕣𝕒𝕟𝕛𝕖𝕟𝕠 𝕧𝕠𝕔́𝕖" ~ 57.deo

[Dan venčanja]

Pogledam se još jednom na ogledalo.

Ella:"Mama prelepa si."

Ja:"Hvala ti, srce moje malo."

Ella:"I ja ću jednog dana da se venčam s Marcom."

Nasmejem se.

Ja:"Ima još baš baš baš dosta vremena do tada. I verujem da ćeš tog dana biti prelapa i da ćeš naći dobrog momka kao što e tvoj tata, a mama će biti ponosna na tebe gde god ona bila. Važi?"

Ella:"Mama zašto tako pričaš? I mene ćeš rastužiti. Nemoj da plačeš pokvarićeš šminku."

Nasmejem se na njene reči i otisnem poljubac na njenom obrazu. Tad sam čula muziku što znači da je sve krenula. U tom trenutku se pojavio i Sean koji me je laganim pokretom ruke preuzeo za moju ruku i odveo do oltara gde me je sa osmehom na licu čekao Nolan. Bila sam presrećna. U životu nisam mislila da će doći ovaj dan. Stojim ispred voljene osobe, u velikoj beloj haljini i postaču Njegova žena. On bi sve dao da mi ulepša ceo život ili barem ono što je ostalo od njega. Tada se oglasio matičar.

Matičar:"Ovde smo da bismo svedočili ljubavi ovog mladog para."

Usledio je manji aplauz.

Matičar:"A sada, da li Vi Nolane Toress uzimate za zakonitu suprugu ovde prisutnu Allison Fisher?"

Nolan:"Da!"

Matičar:"Da li Vi Allison Fisher uzimate za zakonito supruga ovde prisutnog Nolana Toressa?"

Ja:"Da."

Matičar:"Proglašavam vas mužem i ženom. Možete da poljubiti mladu!"

Nolan prisloni svoje usne na moje i poljubi me, a iza nas je usledio jak aplauz.

•••

Prošlo je već nekoliko dana od venčanja i svi su srećni, sem Nolana. Šta god ja uradila ne mogu da ga razveselim.

Ja:"Dragi? A da odemo danas sa Ellom da sviramo klavir?"

Nolan:"Naravno."

Ja:"Idem da je spremim."

Poljubim ga na blic i odem do Elle.

Koliko god ja njemu govorila on i dalje ne može da se nasmeje. I meni je krivo što ću možda sve njih ostaviti, ali ne mogu da ubijem to dete!

°°°

Ella:"Stigli smo!!"

Uletela je unutra i odmah je sela za klavir.

Nolan:"Sećam se dana kada sam te doveo ovde. Prvi put si svirala, ali nisi me ni slušala, već si gledala u naše ruke, dok sam ti pokazivao kako da sviraš."

Ja se nasmejem.

Ja:"I ja se sećam toga. Nisam znala da ćeš se ti sećati. Ipak je to bilo pre skoro sedam godina."

Nolan:"Ali si ti tu. Naravno da ću se sećati naše uspomene."

Stajali smo malo udaljeni od Elle dok je ona svirala.

Nakon nje smo Nolan i ja zajedno svirali i naučio me je još neke kompozicije. Bilo je stvarno zabavno i lepo. Nažalost smo morali da krenemo kući jer su zatvarali školu.

Ja:" Ispunila sam cilj danas."

Nolan:"A koji to?"

Ja:"Da te nasmejem."

Obgrlim ga oko ruke, dok je Ella išla polako ispred nas.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮