"Zabranjeno voće", ZAVRŠENA

16.deo

➪"ℤ𝕒𝕓𝕣𝕒𝕟𝕛𝕖𝕟𝕠 𝕧𝕠𝕔́𝕖" ~ 16.deo

Otvorim oči i vidim da se nalazim naslonjena na Nolanu. Polako ustanem i odem do kuhinje. Popijem vodu i odem napolje. Bilo je prilično kasno. Zvezde su jako sijale na nebu, kao i mesec zajedno s njima. Bilo je malo sveže. Osetim suzu kako mi klizi niz lice. Odjednom osetim toplinu oko sebe. Nolan me je pokrio jaknom.

Nolan:"Šta ćeš napolju?"

Ja:"Razmišljam."

Nolan:"O čemu?"

Pogledam u nebo i zvezde.

Ja:"Oduvek sam razmišljala o tome da li se Mesec oseća izostavljeno. Mislim pogledaj ga. On je veliki i sam je. Dok zvezda ima puno. Sve su iste."

Nolan:"Ja mislim baš suprotno. Zvezde su te koje se osećaju izostavljeno jer su sve one iste, dok se Mesec razlikuje od njih. On pokazuje da je jedinstven. On je taj koji najviše daje lepotu i sjaj nebu noću, dok su sve zvezde iste i jednake."

Pogled je usmerio ka meni.

Nolan:" Ti si poput Meseca. Jedna jedina na ovom svetu, koja mu daje svu lepotu. Ti si posebna poput njega. U svetu istih ljudi, ti si ta koja pokazuje svoj sjaj koji te čini posebnom od ostalih."

Nije skidao pogled sa mene, kao ni ja sa njega. Naše oči se nisu pomerale. Imala sam osećaj da želim da ovaj tren traje večno. Polako se približavao ka meni dok me odjednom nije poljubio. Uzvratila sam mu, ali sam se odvojila ubrzo.

Ja:"Ovo je pogrešno."

Kažem te ustanem i uđem unutra, te sednem na kauč u dnevnom boravku.

Nolan:"Izvini. Nisam trebao da te poljubim. Ja samo..."

Ja:"U redu je. Bilo pa prošlo."

Uzdahnem duboko.

Ja:"Znaš, svi misle da ja živim super, da mi je život poput bajke. Samo zato što nosim skupu odeću, mogu da dobijem šta želim, imam puno novca, živim u ogromnoj vili, vozim skupa kola... Svi misle da živim život iz bajke. Niko ne vidi to da se zapravo raspadam. Niko me nikada nije pitao kako sam, da li sam dobro, da li se možda osećam loše. Godinama sam mislila da sam njihova ćerka. Godinama su me ponižavali, tretirali me kao da nisam njihova i eto...danas saznajem da i nisam. Saznajem da su me odvojili od roditelja. Najbolja drugarica mi je ljuta. Volim tebe iako ne bih smela. Kada pomislim šta sve mogu da ti urade ako saznaju da voliš mene, a ne Madison...ne želim da izgubim tebe. Znaš...iako nisam Parker i koliko god ne podnosim Madison i dalje je smatram sestrom. Glupo, zar ne? Ne želim više da živim, moj život više nema svrhu."

Počnem glasnije da plačem. Nolan, koji me je sve vreme slušao me je samo čvrsto zagrlio.

Nolan:"Sve će biti u redu! Ali nikada više da nisam čuo da ne želiš da živiš. Jel jasno? Ako želiš pomoći ću ti da se nađeš sa Fisherovima. Sa tvojom pravom porodicom. Biće presrećni kada te vide. Onda Elizabeth i ti ćete srediti stvar. Siguran sam da Liam već radi na tome. A što se tiče nas. Obećavam ti da ćemo sve srediti i jednog dana ćemo nas dvoje biti srećni."

Poljubi me u čelo, a ja zaklopim oči.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮