➪"ℤ𝕒𝕓𝕣𝕒𝕟𝕛𝕖𝕟𝕠 𝕧𝕠𝕔́𝕖" ~ 17.deo
Probudim se i bila sam u njegovom zagrljaju. Polako se izvučem iz njegovog zagrljaja i uzmem njegov lap top, te pretražim sve o Fisherovima.
°°°
Nolan:"To je moj lap top?"
Nasmeje se, a ja ga pogledam.
Ja:"Jeste, ali uzela sam da bih pretražila sve o Fisherovima. Nadam se da se ne ljutiš!"
Nolan:"Ne ljutim se."
Ustane i sedne pored mene.
Nolan:"I šta si našla?"
Ja:"Nisu u gradu. Otišli su nakon što su saznali da im se ćerka rodila mrtva."
Uzdahnem duboko.
Ja:"Rečeno im je da sam mrtva. Sada shvatam. Gospodin Parker ih je odvojio od mene i to na tako odvratan način da oni nisu mogli da ostanu ovde i započeli su novi život. I tako je svoju konkurenciju oterao kako je više ne bi imao. Piše da su prekinuli sa poslom pre pet godina."
Nolan:" Gde su sada?"
Ja:"U Majamiju!"
Nolan:"To je drugi grad. Mi smo u Orlandu. Ne treba nam mnogo vremena do tamo."
Klimnmem glavom lagano.
Nolan:"Onda pakuj kofere idemo za Majami."
Podignem pogled ka njemu.
Ja:"Ali..."
Nolan:"Već sam ti rekao da ću ići s tobom i pomoći ti!"
Blago se namsmejem i odem u sobu. Otvorim kofer i...
Ja:"Koji sam ja baksuz."
Sve stvari izvadim iz kofera i bacim u kupatilo. Priđem Nolanovom ormanu i izvadim njegovu majicu.
Nolan:"To je moja majica."
Ja:"Daa...šampon koji nije mogao da stane u neseser sam stavila na vrh kofera i on se rasipao po svim stvarima, morala sam da obučem ovo, a i nećemo moći da idemo u Majami još nekih dva dana."
Nolan:"U redu, idem da se istuširam."
Klimnmem glavom, te on ode u kupatilo.
Nakon deset minuta sam čula zvono na vratima. Brzo odem i otvorim ih. Ispred je bila Madison koja me je zbunjeno gledala.
Madison:"Okej šta se ovde događa?"
Uletela je unutra. Baš tad je i Nolan sišao dole samo u trenerci vez majice.
Ja:"Nije onako kako izgleda..."
Prekinula me je.
Madison:"On je bez majice, dok si ti samo u majici i to u njegovoj kući. A ja sam mislila da možemo biti sestre."
Skinula je prsten i bacila ga Nolanu, te otišla jako besna.
Ja:"Izvini."
Nolan:"Ma okej, svakako sam kad tad planirao ovo. Nakon što sam tebe upoznao nisam mogao da nastavim sa njom."
Blago se nasmejem. Čujem telefon. Uzmem ga i to je bila Elizabeth.
Javim se.
Ja:"Hej?"
Elizabeth:"Želim da razgovaramo. Dugujem ti izvinjenje. Ali ne preko telefona."
Ja:"Važi, nađimo se u kafiću blizu tvoje kuće za petnaest...u stvari moraćeš da dođeš kod Nolana."
Kažem jer se setim da na sebi imam njegovu majicu.
•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮
YOU ARE READING
"Zabranjeno voće", ZAVRŠENA
RomanceŽelela je normalan život, a imala je život kakav su mnogi želeli. Da li je njen život stvarno savršen? Kakvu tajnu su njeni roditelji skrivali od nje? Šta će se desiti kada zavoli zabranjenu osobu? Da li će moći da sve podnese sama? Ili će joj ipak...
