"Zabranjeno voće", ZAVRŠENA

14. deo

➪"ℤ𝕒𝕓𝕣𝕒𝕟𝕛𝕖𝕟𝕠 𝕧𝕠𝕔́𝕖" ~ 14.deo

«Allison Parker»

Ja:"OMG tako sam srećna zbog vas."

Rekla sam sva srećna, jer je ovo sve uspelo i njih dvoje su opet zajedno.

Elizabeth:"Pa bez tebe ne bismo ni uspeli!"

Ja:"Sve što je trebalo je to da Vas zaključam u jednoj sobi!"

Nasmejemo se i tada je došao Nolan zajedno sa Madison, koja je bila sva nasmejana.

Ja:"Zbog čega si toliko srećna?"

Pružila mi je koverat, koji uzmem u ruke. Otvorim ga i u njemu se nalazila pozivnica za venčanje. Za mesec dana će se venčati.

Madison:"Pa kako ti se čini?"

Upita me, a ja počnem ubrzano da dišem.

Ja:"Da...ovaj, lepe su. Moram da idem gore, ovaj...zaboravila sam telefon."

Počela sam da mucam.

Madison:"Ali u ruci ti je."

Pokaže rukom na moj telefon.

Ja:"Jel sam rekla moj telefon? Mislila sam na Liamov."

Okrenula sam se i otišla gore uz stepenice.

Elizabeth:"Ali, stani!"

Stala sam tek kad sam ušla u sobu.

Liam:"Okej, ako sam dobro shvatio tebi se sviđa moj brat? A on je veren sa Madison?"

Namršteno ga pogledam.

Ja:"Možeš li da pričaš glasnije?"

Podigne ruke u znak odbrane, te mi odgovori.

Liam:"Okej izvinjavam se."

Elizabeth je zatvorila vrata i sela pored mene, kao i Liam.

Ja:"Oni će se venčati. Ali to je dobro. Zar ne? Oni će se venčati, imati porodicu, a ja...ja ću ga zaboraviti, jel da? Doći će neko drugi kog ću zavoleti, zar ne? Ili ću gledati njih kako izgrađuji porodicu i ostati sama da patim za njim. Samo zato što volim onog kog ne bih smela."

Liam i Elizabeth me pogledaju čudno.

Elizabeth:"Zar sam ja to čula da Allison Parker kaže kako će da pati zbog momka?"

Liam:"Mislim da sam i ja isto čuo. A gde je nestala Allison koja je rekla citiram 'nikada neću plakati ili patiti zbog jednog momka! Svi oni su isti i svako gleda kako će koju devojku da iskoristi.' ha? Gde je ta Allison?!"

Nasmejem se jedva i oboje pogodim jastukom.

Ja:" Volim vas ljudi."

Zagrlim ih što sam jače mogla.

Na kraju su Elizabeth i Liam otišli, a ja sam krenula da pijem vodu, ali sam čula kako se Nolan svađa s mojim ocem. Prišla sam vratima i čula da pričaju o meni.

Nolan:"Allison mora da zna!"

Tata:"Zašto se ti toliko brineš za nju?"

Nolan:"Ima pravo da zna da je šta ste joj uradili. Ima pravo da zna da ste je odvojili od roditelja. Ima pravo da zna da nije vaša ćerka. Reći ćete joj ili vi ili ja.

Njegove reči su mi odzvanjale u glavi, ponavljale su se opet i opet. Uđem u radnu sobu.

Ja:"Ja nisam vaša ćerka? Skoro dvadeset godina vi mene lažete?!"

Nolan:"Allison?"

Gledao me je iznenađeno.

Ja:"A ti? Ti si znao! I nisi mi rekao. Nisam ovo očekvila od tebe."

Obraćala sam se Nolanu. Ćutao je. Nije mi rekao...

Ja:"Ko su moji roditelji?"

Ćutao je.

Ja:"Postavila sam ti pitanje!"

Razderem se na njega i lupim rukom o sto.

Tata:"Fisherovi!"

Podignem obrve.

Ja:"Ja sam ćerka tvog suparnika? Kako ironično. Nolan reče da ste me odvojili od roditelja. Hoćeš da kežeš da ste me uzeli od njih? Zato me toliko mrzite i napadate? Zato vam nisam toliko bitna?"

Postavljala sam mu jedno po jedno pitanje, na koje nisam ni dobijala odgovor.

Tata:"Ne sme niko saznati za ovo. Ako se pročuje...to će uništiti naš ugled i posao."

Nasmejem se sarkastično.

Ja:"Ti i dalje o ugledu? Ja ne mogu da verujem."

Samo izađem iz sobe, a potom i iz kuće i otrčim u nepoznatom pravcu sva uplakana.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮