"Zabranjeno voće", ZAVRŠENA

15.deo

➪"ℤ𝕒𝕓𝕣𝕒𝕟𝕛𝕖𝕟𝕠 𝕧𝕠𝕔́𝕖" ~ 15.deo

Liam:"Allison?"

Čim sam ga videla samo sam ga zagrlila i zajecala u njegovom zagrljaju.

Liam:"Šta se desilo? Šta ti je?"

Upitao me je sav zabrinut.

Ja:"Ja nisam Parker. Oni su me odvojili od roditelja. Ja nisam ćerka gospodina Parker. Ja sam ćerka porodice Fisher."

Liam:"Okej, samo se smiri. Rešićemo to nekako. Samo se smiri."

Naslonim glavu na njegovo rame i smirim se.

Liam:"Tako je. Samo polako! Sve će biti u redu."

Ja:"Kako znaš to?"

Upitam nakon što se uspravim. Uhvati me za ruke i nasmeje se.

Liam:"Znam. Ti si Allison. Ti si jedna od najjačih osoba koje poznajem. Prebrodićeš ovo."

Uhvatio me je za obraze i uštinuo za iste, te sam se nasmejala.

Ja:"Hvala ti. Uvek si tu za mene!"

Zagrlim ga, a on me poljubi u kosu. Želim svakome ovakvog prijatelja.

Elizabeth:"Ne mogu da verujem! Vas dvoje!"

Brzo se odvojimo.

Ja:"Liz? Nije onako kako izgleda."

Liam:"Ali je u pravu. Mi smo samo..."

Elizabeth:"Dosta! Dosta mi je tvojih prevara i tvojih izvinjenja. A ti Allison... Koja sam ja budala. Mislila sam da smo drugarice."

Već je počela da plače. Približim joj se.

Ja:"Zar stvarno misliš da bismo to uradili?"

Elizabeth:"Više ne znam šta da mislim."

Samo je otišla. Liam krene za njom, ali ga uhvatim.

Ja:"Daj joj malo vremena. Sve ćemo joj objasniti."

On stane i pogleda me.

Liam:"Izvini!"

Ja:"Ne izvini ti. Ja sam kriva. Uvek sam ja ta koja ima neke probleme i koja pokvari sve oko sebe."

Liam:"Ali, ma daj!"

Samo se okrenem i vratim kući. Uđem u svoju sobu i počnem da pakujem stvari u kofer. Nakon što sam se spakovala sišla sam dole i krenula ka vratima.

Madison:"Allison? Gde ćeš?"

Zašto mora da bude svuda?

Ja:"Upravo sam saznala da me tvoj otac odvojio od mojih roditelja. Ja nisam Parker. Ja sam Allison Fisher. I više ni minut jedan ne želim da ostanem u ovoj kući. Ne znam gde ću otići, ali u ovoj kući više ne ostajem."

Ona ostane u šoku, a ja izađem iz kuće i krenem da vučem kofer za sobom. Kod Elizabeth ne mogu, ljuta mi je, nije htela ni da me sasluša. Kod Liama ne mogu, ne želim da pogoršavam situaciju. Dovoljno sam mu učinila svojim problemima. Nolan... Lagao me je, ali opet je jedina opcija. Mislim krio je jer je znao da neću podneti baš ovo.

°°°

Pozvonim na vrata Nolanove kuće i on ih otvori. Pogledao me je iznenađeno.

Ja:"Nemam gde da odem."

Odjednom zaplačem. Nisam mogla više da zadržim to u sebi. Samo mu se bacim u zagrljaj, a on me uvede unutra.

Ja:"Izvini što sam ovako došla, ali u toj kući više ne želim da odem. Elizabeth je videla mene i Liama i misli da nas dvoje imamo nešto. Ljuta je. Liamu sam dovoljno nanela štete zbog svojih problema. A tebi dugujem izvinjenje. Izvini, nisam trebala onako da se ponesem. Znam da si me zaštitio da ne bih poludela."

Sednem na krevet u dnevnoj sobi, kao i on.

Nolan:"Ma sve je super. Možeš ostati koliko god želiš."

Navalim glavu na njegovo rame i zaklopim oči..

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮