"Zabranjeno voće", ZAVRŠENA

KRAJ

➪"ℤ𝕒𝕓𝕣𝕒𝕟𝕛𝕖𝕟𝕠 𝕧𝕠𝕔́𝕖" ~ KRAJ

«Nolan Toress»

[sedam meseci kasnije]

Bliži se taj dan. Ne mogu da verujem da ću možda za koji dan izgubiti osobu koju volim više od sebe. Allison se ponaša skroz opušteno, kao da ne postoji mogućnost da...ne mogu ni da izgovorim. Na samu pomisao mrak mi pada na oči. Volim je stvarno je volim. Ne znam da li ću moći da podnesem taj gubitak. Molim Boga da sve bude dobro, da nas dvoje možemo konačno biti srećni, još sada kada je i Madison uhvaćena.

Jak vrisak iz sobe me je trgao iz misli. Brzo otrčim do sobe. Znao sam da je ona pošto nikoga nema kod kuće.

Allison:"Mislim da je krenulo!"

Stajao sam ne pomično. U isto vreme sam hteo da je odvedem u bolnicu a i ne.

Allison:"Nolane!"

Vikne malo jače, zbog čega se rasvestim i odvedem je u bolnicu.

Stigli smo jako brzo.

Doktori su odmah pritrčali.

Ja:"U koliko bude trebalo njena želja je da dete preživi."

Rekao sam to jako teškog srca i molio se Bogu da ne mora da dođe do toga.

°°°

Sedim ovde i već dugo su unutra. Cupkao sam nogom o pod i bio jako nervozan.

Odjednom je doktor izašao i prišao mi je odmah.

Doktor:"Ostalo je još malo vremena."

Od njegovih reči mi je pripalo teško, ali sam odmah otrčao do nje.

Priđem joj dok je ona držala bebu u rukama i sva se smejala iako je znala da ga više neće videti.

Allison:"Znam da će odrastati kao srećno dete, a Ella će ga štititi. Njenog malog brata."

Ćutao sam i samo gledao u nju, dok su se suze nizale jedna za drugom.

Stavila ga je u krevetac kraj nje i pogledala me.

Allison:"Ovo je izgleda zbogom."

Rekla je sva iscrpljena.

Ja:"Znaš da te volim, zar ne? Uvek ću samo tebe voleti. I dalje ću ti pisati pisma iako znam da ih nećeš nikada pročitati."

Svom svojom snagom koju je imala sada, je stisla moju ruku.

Allison:"I ja tebe volim. Jako ćete mi nedostajati. Reci Seanu da bude dobar da ne radi gluposti. Liamu i Elizabeth želim da još dugo budu zajedno. Aurori da se malo odmori. Neka Sean pričuva dete. Mojoj tetki se u moje ime zahvali što je bila uz mene, Elli reci da je mama mnogo voli i da će uvek biti tu kraj nje. A ti. Znam da me voliš. Volim i ja tebe. I jako ćeš mi nedostajati. I sa neba ću čitati tvoja pisma. I ni slučajno nemoj zbog mene biti sam. Nastavi dalje. Poljubi Ellu umesto mene."

Pričala je sva iscrpljena dok je stisak bio sve slabiji. Prislonim svoje usne na njene i poljubim je, kao i ona mene zadnji put.

Više nije stiskala moju ruku i nije uzvraćala poljubce. Zaplačem jače i poljubim je u ruku. Odjednom je i dete počelo da plače. Doktori su dotrčali, sestre su uzele dete, a doktori su mene ispratili van sobe. Više nisam ni znao gde sam. Jedino što znam jeste da sam izgubio jedinu osobu koju sam voleo, koja je volela mene, koja me je razumela. Izgubio sam nju. Moju malenu.

.

KRAJ
Znam da ste hteli srećan kraj, ali...sorry! Ja sam plakala dok sam pisala kraj.
Ukoliko ste čitali ostavite opširne komentare o priči i nadam se da vam se pre svega priča svidela. I nadam se da ćete i dalje biti uz mene i moje priče. Volim Vass🧡🧡🧡🧡!!!