Dok je mesec plovio kroz noć,
dok je tuga lutala kroz svet,
pupoljak je dobijao moć.
Borio se da postane cvet.
Tri su slane kapi svakog dana
prekidale tu borbu i rast,
Jer listovi s tih slomljenih grana
i nisu mu služili na čast.
Ne posusta dok grad je padao!
Kršio je oblake i dane!
Blaženstvu i čudu se nadao...
Listovima celivao rane.
Osvajao daleke visine,
kroz maglu se teško probijao.
Molio se da mu sunce sine
i nekako borbu dobijao.
Sada od svih on najlepše sija!
Uspeo je da pobedi svet.
Pobeda je kratka, al' mu prija.
Ponosno se šepuri k'o cvet!
YOU ARE READING
Imaš li trenutak ogorčeni svete?
Poetry"Imaš li trenutak ogorčeni svete?" je zbirka pesama u kojoj pišem o ljudima, njihovom odnosu prema sadašnjici i strahu da se suoče sa realnošću. Komformizam i spajanje sa masom postao je trend 21. veka, kao i opšta nezainteresovanost ljudi za pravim...
