Kad hiljadu misli protrči kroz telo,
i svaka bi svoju priču htela reći,
jedna priča tugu, druga ide sreći,
tad ruka već mora da krene u delo.
Osećanja bezbroj u sekundu jednom
streme da se kažu kroz mastilo. Lude!
Za jednom celinom u ludilu žude
ne bi li se tada osećala vredno.
Bujica osećanja barikadu stvara
i svaka je reč u tom času ružna
i pogrešna, dok je svaka pesma dužna
da bude najlepša. Da ne razočara.
A tvorac u sebi nosi svu težinu
i van sebe bude dok stvara i piše.
S tragovima mastila telo opet diše,
a pesma ponese smis'o i toplinu.
YOU ARE READING
Imaš li trenutak ogorčeni svete?
Poetry"Imaš li trenutak ogorčeni svete?" je zbirka pesama u kojoj pišem o ljudima, njihovom odnosu prema sadašnjici i strahu da se suoče sa realnošću. Komformizam i spajanje sa masom postao je trend 21. veka, kao i opšta nezainteresovanost ljudi za pravim...
