Nije teško srećnim zvat' se svaki čovek,
al' je teška ruka koja sreću gura
od sebe da patnju u sebi natura,
kako bi na sreću on psovao dovek.
Prilike se same za sreću nameću,
al' k'o da se sreće plaši sve što živi.
Lakše mu da pati i da život krivi,
Iako je stavio sam glavu u vreću.
Nije teško druge srećom obasjati,
ali ako zloba na put tome stane,
tad se uvek nešto zajedljivo lane.
Zašto i zbog čega? Ko li će ga znati.
A teška je svaka reč, zajedljiva, žustra,
Što međ' svet već čeka nervozna da uđe.
Tad se grize jezik ili srce tuđe.
Tad il' usta laju, il' ostaju pusta.
Zašto onda srećni ne bi mogli biti
svi ljudi na svetu, kad je tako lako.
Od ovog se pakla pravi veći pak'o.
Lepše li je smejati se ili suze liti?
YOU ARE READING
Imaš li trenutak ogorčeni svete?
Poetry"Imaš li trenutak ogorčeni svete?" je zbirka pesama u kojoj pišem o ljudima, njihovom odnosu prema sadašnjici i strahu da se suoče sa realnošću. Komformizam i spajanje sa masom postao je trend 21. veka, kao i opšta nezainteresovanost ljudi za pravim...
