Teraju me, druže, da žmurim pred bedom
i da kraj nje prođem podignutog nosa.
Al' srce mi plače nad tom kosom sedom
i smrznutom nogom što se grči bosa.
Smeju mi se, druže, što im svima delim
i poslednju paru iz svog plitkog džepa.
Al' kako ću, druže, ja da se veselim
dok se tuđa duša raspada i cepa?
Eh, moj druže, mene za ludilo krive
što se njima divim na hrabrosti, veri...
Dok bedne živote moraju da žive
trpe da ih psuju kao da su zveri.
Al' muka je, druže, još veća od bede
što gospoda nema ni srama ni stida.
Domovi im topli ništa i ne vrede,
kad srce i duša dva su hladna zida.
YOU ARE READING
Imaš li trenutak ogorčeni svete?
Poetry"Imaš li trenutak ogorčeni svete?" je zbirka pesama u kojoj pišem o ljudima, njihovom odnosu prema sadašnjici i strahu da se suoče sa realnošću. Komformizam i spajanje sa masom postao je trend 21. veka, kao i opšta nezainteresovanost ljudi za pravim...
