U očima iskra treperi i tinja.
U grudima nemir obuze me gadan.
Probudi se tako ranjena zverina,
vuk taj pobesneo, očajan i jadan.
Zapale se slike u srcu i glavi.
Uzburka se krv kao slano more.
Naopaki tad se prave da su pravi,
a pogrešni tada prave reči zbore.
Eh, braćo i sestre, po znoju i besu!
Pastiri bez stada! Korita bez vode!
Uzalud vam da punite probušenu kesu.
Zatvor da nazivate riznicom slobode.
Eh, braćo i sestre, po časti, poštenju!
Vreme samo moli da što brže prođe.
Ranjene zverine ostaju da stenju
i čekaju pravdu niotkud da dođe.
YOU ARE READING
Imaš li trenutak ogorčeni svete?
Poetry"Imaš li trenutak ogorčeni svete?" je zbirka pesama u kojoj pišem o ljudima, njihovom odnosu prema sadašnjici i strahu da se suoče sa realnošću. Komformizam i spajanje sa masom postao je trend 21. veka, kao i opšta nezainteresovanost ljudi za pravim...
