Iza krila skupljenih krijem se i nadam
da će proći ono što "trenutnim" zovem.
Urlam nem, trudeći se nekog da dozovem,
dok u magli crnih misli nastavljam da stradam.
Oronule slike sreće oko mene blede.
U magli još svi srušeni naziru se dvorci.
Na tren blistavi se jave budućnosti tvorci,
al' njihove reči ništa "trenutnom" ne vrede.
Samo nada, večna zvezda, iznad mene sija,
k' o jedina svetla tačka u toj crnoj magli.
Otrgne se telu uzdah od nemoći, nagli,
dok čeka da prođe "trenutna" epidemija.
YOU ARE READING
Imaš li trenutak ogorčeni svete?
Poetry"Imaš li trenutak ogorčeni svete?" je zbirka pesama u kojoj pišem o ljudima, njihovom odnosu prema sadašnjici i strahu da se suoče sa realnošću. Komformizam i spajanje sa masom postao je trend 21. veka, kao i opšta nezainteresovanost ljudi za pravim...
