Olovka je ostavljala tragove mastila,
lepila je reči na praznom papiru.
Njegovu belinu je upropastila.
Pravila je haos njegovome miru.
Svaki dan je nova strana, pa žvrlja bez straha,
a poglavlja joj godine, beleži po jednu.
Neka poglavlja me tako ostave bez daha,
a neka me samo sete na tu prošlost bednu.
A stalno se, stalno vraćam na početak knjige
bezuspešno trudeći se da popravim stvari.
Jer to dete iz prošlosti što ne brine brige
plaši se da bude čovek, plaši se da stari!
Knjiga neće nikad više opet biti prazna
i ne zna se kol'ko će se poglavlja tu naći.
Za nekoga su sloboda, za nekoga kazna.
Iz svoje se knjige ne može izaći.
YOU ARE READING
Imaš li trenutak ogorčeni svete?
Poetry"Imaš li trenutak ogorčeni svete?" je zbirka pesama u kojoj pišem o ljudima, njihovom odnosu prema sadašnjici i strahu da se suoče sa realnošću. Komformizam i spajanje sa masom postao je trend 21. veka, kao i opšta nezainteresovanost ljudi za pravim...
