Pet minuta do ponoći.
Mrak je svuda.
Čuje se samo šum retkih koraka.
Čuje se disanje.
A ja čekam.
Čekam te da dođeš.
Da me zagrliš.
Da tim zagrljajem otkloniš sve moje sumnje.
Da osetim da sam ti važna.
Da se osetim sigurno.
Sat otkucava ponoć.
A tebe nema.
Minuti brzo prolaze.
A ja i dalje čekam.
Pretvaraju se u sate.
A tebe nema...
~♡~
ΔΙΑΒΑΖΕΙΣ
Nešto malo magije
ΠοίησηPonekad je dovoljno samo zatvoriti oči i dopustiti sebi da u svom tom crnilu vidimo magiju. Papir je čarobno mesto na kom svi snovi postaju stvarnost. A ovo je moja. *pauzirana zbirka*
