Toliko sam je dobro poznavao.
Zapamtio sam joj i boju glasa.
Toliko sam je često viđao.
Dolazila mi je u goste nenajavljena.
Zapamtio sam način na koji je hodala.
Toliko sam joj bio neophodan.
Uvek bismo se sastajali nasamo.
Nije volela da me deli sa drugima.
Zapamtio sam i reči kojima me je opijala.
Toliko sam se privikao na nju.
Možda zbog njene boje glasa.
Možda zbog njenih nenajavljenih poseta.
Možda jer sam joj bio neophodan.
Možda zbog toga sto smo uvek bili sami.
Možda zbog toga sto nije želela da me deli.
Možda i zbog njenih nežnih šapata.
Toliko sam se privikao na tugu.
Toliko da smo prešli na ti.
~♡~
YOU ARE READING
Nešto malo magije
PoetryPonekad je dovoljno samo zatvoriti oči i dopustiti sebi da u svom tom crnilu vidimo magiju. Papir je čarobno mesto na kom svi snovi postaju stvarnost. A ovo je moja. *pauzirana zbirka*
