A on je mene smatrao svojom ružom.
Neiskvarenom i čistom.
Veoma osetljivom.
Sećam se.
Rekla sam mu: Ali onda nisam krhka.
Imam trnje!
I sećam se.
Nasmejao se.
Osmehom koji osvaja.
Krhka si sve dok sam ja zabrinut, šapnuo je tik uz moje usne.
~♡~
आप पढ़ रहे हैं
Nešto malo magije
कविताPonekad je dovoljno samo zatvoriti oči i dopustiti sebi da u svom tom crnilu vidimo magiju. Papir je čarobno mesto na kom svi snovi postaju stvarnost. A ovo je moja. *pauzirana zbirka*
