Nisam ti smeo reći.
Mislio sam da ćeš potonuti.
Gledala si me sa toliko ljubavi.
A mene je bolelo.
Bolelo me je što sam znao da sam ih izdao.
Izdao sam tako nevine oči.
Tako čistu dušu.
I nisam ti smeo reći.
Ali bolje da jesam.
Bolje da si saznala od mene...
I još uvek se pitam kako sam mogao.
Kako sam te mogao prevariti.
I svoje srce sam slomio.
Te noći.
Kada sam te kroz zatvorena vrata tvoje sobe čuo kako plačeš.
Te noći.
Kada sam čuo da proklinješ moje ime.
Te noći.
Kada si zažalila što si me upoznala.
Te noći.
Kada si me ostavila.
Te noći.
Kada sam te čuo kako plačeš.
~♡~
YOU ARE READING
Nešto malo magije
PoetryPonekad je dovoljno samo zatvoriti oči i dopustiti sebi da u svom tom crnilu vidimo magiju. Papir je čarobno mesto na kom svi snovi postaju stvarnost. A ovo je moja. *pauzirana zbirka*
