Ne. On mi to nikada ne bi uradio.
Zna kako je.
Bila sam tu za njega.
Dok se lomio.
Kidao.
Dok je plakao.
Ne. On mi to nikada ne bi uradio.
Zna kako je.
Bila sam tu dok ju je proklinjao.
Sve, nekada njihovo.
Svaki osmeh.
Zagrljaj.
Poljubac.
Ne. On mi to nikada ne bi uradio.
Zna kako je.
Bila sam tu kada mu je bilo najteže.
Nisam mu davala da potone.
Podržavala sam ga.
Bodrila.
Volela.
Ne. On mi to nikada ne bi uradio.
Previše me dobro poznaje.
Ne bi imao srca.
Voli me.
Ponovo pogledam na nas krevet,
Zatim opet u njegove oči.
To je nemoguće. Nisi to uradio, zar ne?, progrcam dok mi se suze sakupljaju u očima.
Tišine sa njim su oduvek bile prijatne.
Magične.
Posebne.
Uvek su lečile.
Međutim.
Ova njegova tišina me je ubila.
~♡~
YOU ARE READING
Nešto malo magije
PoetryPonekad je dovoljno samo zatvoriti oči i dopustiti sebi da u svom tom crnilu vidimo magiju. Papir je čarobno mesto na kom svi snovi postaju stvarnost. A ovo je moja. *pauzirana zbirka*
