Nešto malo magije

Da, naravno

Da, naravno da ću biti tu
Kada god ti zatrebam.
Pomoći ću ti i u pola noći,
Biću tu za razgovor,
Podržaću te čak iako se ne slažem.
Tešiću te iako je meni potrebna samoća.
Zagrliću te i da tvoj dodir boli.
Doći ću, ma na kom kraju sveta bila.

Nauči to da ceniš,
Vrati bar pola.
Ne budi
Arogantan,
Ponosan,
Prepun sebe.

Možda si bio centar mog sveta, nekada
Ali, kada sam videla šta si zapravo
I kolika si beskarakterna masa
Bez osećanja,
Žalosti,
Krivice,
Srca.
Kada se šarena prašina ispred mojih očiju skloni,
Ja ću se okrenuti i otići
I neće mi biti žao
Jer znam da sam dala sebe,
A ti se nisi ni potrudio
To bar da ispuštuješ.

I da, naravno
Preboleću te.

~♡~