𝑆𝑎𝑚𝑜 𝑍𝑏𝑜𝑔 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑎 ✅

•35•

☝Znam da sam fanatik, ali šta da se radi 😅🙈☝

"Nisi se čula sa Feđom?", Irina pita dok razgledamo izloge prodavnica po gradu. Nemo odmahnem glavom, pa nastavim da posmatram ljude oko nas. Svi nekud žure, samo ja moram da čekam.

"Prošlo je dve sedmice, a nije dolazio, niti ste se čuli. Gle Ana, nama je lepo da imamo društvo, ali žena treba da bude pored muža, ne pored njegovih roditelja", uz osmeh kaže, a ja se uprkos svemu nasmejem.

"Znam, ali ja tu ne mogu ništa. Kad bude hteo da dođe, doćiće. Mogu samo da čekam", izlažiram osmeh, jer ne želim da vidi koliko sam loše bez njega.

"Mihail i ja smo mislili da razgovaramo s njim. Nisam vaspitala sina da se ovako ponaša", nasmejem se pa odbijem njihovu pomoć.

"Ništa nećemo popraviti, ako ga budemo pritiskali. Moramo da ga pustimo da sam sa sobom reši šta hoće", koliko god mi bilo teško da čekam to je jedini način.

"Samo ćeš sedeti i čekati?", iznenađeno me pogleda, a ja klimnem glavom.

"Ja sam njega puštala da sedi i čeka više puta. Sad mi to vraća", pojasnim joj situaciju, a ona odmahne glavom.

"Vi mladi ste tako komplikovani."

Ne ostane mi ništa drugo, sem da se nasmejem.

Nakon dugog obilaženja prodavnica, krenemo kući. Zbunim se kad prepoznam Feđin auto ispred kuće.

"Izgleda da moj sin još uvek ima malo mozga", veselo mi se obrati, ali ja baš i nisam tako pozitivna. Verovatno nije došao zbog mene.

Uđemo u kuću i dok Irina ode u dnevnu, ja odem u svoju sobu. Plašim se onog što će reći. Jedino što sam naučila ovih meseci je da ne smem da se nadam. Svaki put kad se ponadam, budem povređena.

Presvučem se u trenerku i smestim se na krevet da nastavim da gledam serije. Način na koji trošim vreme da bi mi dani ovde prošli brže. Nisam mislila da ću ikad imati ovoliko slobodnog vremena.

"Nećeš pozdraviti muža?", trgnem se na njegov glas, koji nisam čula jako dugo.

"Samo nisam htela da vam smetam."

"Šta gledaš?", sedne pored mene i usmeri svoj pogled na laptop.

"Arrow. Mislim da bi ti se svidela."

"Verujem da bi."

Nastane neprijatna tišina među nama, ali nijedno od nas dvoje ne progovara. Ne znam ni šta bih mu rekla.

"Nisam došao da te vodim u Krasnodar", oprezno kaže, čekajući da vidi moju reakciju. Uopšte me ne iznenadi, pa poprilično dobro primim vest.

"Pretpostavila sam. Poželeo roditelje? To što sam ja tu, ne znači da moraš da ih izbegavaš. Neću vam smetati."

"Nisam došao da te vodim, jer imam utakmicu u Engleskoj ove sedmice, a ne želim da budeš sama. Ali sam želeo da te vidim. Zato sam ovde", pogledam ga iznenađeno, a on klimne glavom, da bi me uverio.

"Feđa", bude jedino što uspem da izgovorim, dok ga posmatram, isto kao ono veče u parku.

"Ali želim da mi kažeš šta se dešava s tobom", skrenem pogled i odmahnem glavom. Ne mogu. Uprkos svemu ne mogu.

"Samo to želim da mi kažeš", ponovi kao da misli da će me to ubediti, ali ja ponovo odmahnem glavom.

Da samo zna koliko mu toga želim reći, a nemam snage. Držim u sebi svaku neizgovorenu reč i ubija me minutu po minutu, sat po sat, dan po dan. Svaka neizgovorena reč i misao me guši, ali mu ipak ne mogu reći ono što želim.

"Ne mogu, Feđa. Zaista želim, ali ne mogu."

"Zašto?", razočarano upita, a ja podignem glavu i pogledam ga.

"Strah me tvoje reakcije. Možda jesam kukavica, ali ne mogu to promeniti."

"Moram nazad za Krasnodar. Videćemo se, kad se vratim iz Engleske, obećavam", nežno spusti dlan na moj obraz, pa spoji naše usne u poljubac. Prepustim mu se, a on se uz osmeh odvoji od mene i izađe iz sobe, dok ja zbunjeno gledam za njim.

I dalje me zbunjuje i igra se mojim osećanjima. Pomirim se s činjenicom da među nama neće biti ničega, a on dođe i vrati mi nadu. Ne znam više ni sama u šta da verujem. Do kad ćeš mi raditi ovo, Feđa?

Prebacim se u svet iz serije, jer tamo nema ljubavnih problema i odlučim da u njemu ostanem do kraja dana. Brže će mi proći vreme, zar ne?

•••

"Gledaćeš s nama, zar ne?", Mihailo me veselo pita, a ja klimnem glavom.

"Fudbal se nikad ne propušta. Pogotovo ne Liga Evrope", nasmejem ga, a ja se smestim na fotelju da bih gledala utakmicu između Krasnodara i Arsenala. Iako se ponašam kao da je to samo fudbal, želim da vidim njega na terenu.

Irina nam se pridruži tačno na vreme, kad momci krenu da izlaze na teren. Dobro mu stoji taj tamnozeleni dres. Ponosna sam na njega, jer znam da će dati sve od sebe za taj grb sa dresa. Podseća me na mene, jer sam i ja bila spremna dati sve za Zvezdin grb.

Ne budeš ni svestan koliko ti nešto znači, dok ne ostaneš bez toga.

"Feđa nam je rekao da si i ti igrala fudbal. Na kojoj poziciji?", Mihail započne priču, a ja se ljubazno osmehnem, iako baš i ne volim da pričam o mojoj karijeri, jer mi i dalje fali.

"Levo krilo. Imala sam brzinu, pa sam bila dobra za stvaranje akcija", pojasnim, a on klimne glavom uz osmeh.

"Feđa kaže da si jako talentovana", pogledam ga zbunjeno, jer Feđa nikad nije video kako igram. Zašto bi onda rekao da sam talentovana?

"Gledao je neke snimke s tvojih utakmica. Bio je impresioniran, a njega jako malo stvari može impresionirati", objasni mi kao da čita misli, a ja se nasmejem u neverici. Gde je pobogu iskopao snimke? Čak ih ni ja nemam.

"On je mnogo bolji. Mada mogao bi malo više da učestvuje u kreiranju napada, a ne samo da čeka da mu neko doda loptu pred golom", shvatim da sam ga upravo iskritikovala pred njegovim roditeljima, pa se zacrvenim. Jezik mi je brži od pameti.

"Konačno neko ko deli moje mišljenje", Mihail radosno kaže, a meni lakne.

"Govorio sam mu to više puta, ali nije hteo da posluša, jer ja pobogu nisam profesionalac, pa on smatra da se ne razumem", nasmejem se, jer vidim da i njega Feđino ponašanje nervira.

"Ne brinite, pobrinuću se da vas posluša."

Kako sam samo srećna 🙈 Jeste da je Lokomotiva izgubila, ali jedino je bitno da je Feđa dao gol 😍🔥

Inače, kako vam se čini Feđa nakon ovih 35 delova? 😅 Kako vam se čini cela priča? 💙