𝑆𝑎𝑚𝑜 𝑍𝑏𝑜𝑔 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑎 ✅

•44•

"Moja mama pravi iste ovakve, je l' ovo iz Tišine?", Feđa me pita punih usta dok jede moje prepeče.

"Aha", nasmejano potvrdim, ne želeći da mu odam tajnu.

"Ovo ne postoji na meniju tamo", Miha se izleti, a ja ga prostrelim pogledom. Nemoj to da mi radiš, baksuze.

"Prave ih samo za dostavu", smislim laž u sekundi, ali on kao da ništa ne konta nastavi.

"Ne, nešto si ti pomešala. Pa čak ih ni na sajtu nema", pokaže ekran telefona, a ja ludim. Sreća pa Feđa ništa ne primećuje i samo jede.

"Nisu verovatno postavili", Danica, koja sedi pored Mihe, ga uštine za lakat, trudeći se da je Feđa ne skonta. Bar neko na mojoj strani.

"Je l' možeš da me ne štipaš?", nastavi da drami, pa privuče i Feđinu pažnju.

"U čemu je problem ovaj put? I zašto ste se udružili protiv Mihe?", pita zbunjeno pa krene ka frižideru, nakon što je ispraznio tanjir. Jede skoro pa koliko ja, jebote. A ja ipak jedem za dvoje.

"Ti želiš da moje dete bude poremećeno od ovoliko slatkiša? Vidi, dve tegle nutele!", počne da drami, a ja se udarim po glavi kad shvatim da sam mu dopustila da to vidi. Ionako me ubija u pojam sa ishranom.

"Ne drami", prevrnem očima, dok pokušavam da smirim strasti.

"A ne - ne, ovo ja sve nosim kući. Sto puta sam ti rekao da ovo ne smeš da jedeš", uzme platnenu torbu, koju ja nosim kad idem u nabavku i krene da ubacuje stvar po stvar. E pa ne može tako pod mojim krovom, Smolov.

Stanem ispred frižidera pokušavajući da spasim svoju hranu, a on se uozbilji.

"Biraj, zdrava hrana ili ideš kod mojih u Saratov",prekrsti ruke na grudima dok strpljivo čeka moj odgovor.

I dok se mi kao po običaju prepiremo, ovo dvoje se podele dobacujući ponešto u odbranu svog prijatelja. Pa nastane opšti haos.

"Onda ideš u Saratov", slegne ramenima i krene ka dnevnoj, a ja uz negodovanje krenem za njim.

"Neću tamo!", uporno nastavim da se prepirem s njim, ali me ne registruje ni tri posto. Pukne mi film zbog njegovog hladnog ponašanja, pa dohvatim prvi jastuk sa kauča i pogodim ga njim.

Da, odrasla sam osoba i uskoro ću biti majka, a evo gađam muža jastucima, dok se on krije iza knjiga, jer ne želi da mi se suprotstavi.

Setim se da iskoristim dramsku sekciju nakon toliko vremena, pa odglumim da mi nije dobro.

Spustim se na kolena, a Danici i Mihi neprimetno namignem da bi znali da je zapravo sve okej. I evo je reakcija koju sam htela.

"Je l' dobro beba?", dotrči do mene zabrinuto, a ja ga pogledam pravo u oči. Oborim ga na pod, odnoseći pobedu ovaj put.

"Pa gde si ti, Smolov?", uz zlobni smešak ga pitam. Nećeš ti meni više kontrolisati život.

"Znaš, mnogo lakša si bila za vreme Svetskog", bezobrazno se nasmeje, a ja ga prostrelim pogledom.

"Sam si kriv", namignem mu, pa primetim kako se blistav osmeh širi njegovim licem.

"Možemo li sad normalno da se dogovorimo?", pitam ga, a on klimne glavom.

"Koliko smo se puta već dogovarali oko hrane? I ti uvek nađeš način da prekršiš dogovor", posmatra me ozbiljno, a ja uzdahnem.

"Ne mogu da upravljam time. Šta mi se jede, to i jedem. Više nisam profesionalni fudbaler, koji mora da pazi na ishranu. Sad sam samo trudnica, koja je stalno gladna", molećivo ga pogledam, dok pokušavam da ga smekšam.

"Ne možeš da jedeš ovoliko slatkog. To nije zdravo", brižno kaže, a ja se nasmešim.

"Obećavam da ću smanjiti. Ali ne mogu da izbacim skroz."

Nakon što napravimo dogovor, njegov pogled proluta stanom.

"I ovde se kriješ od mene svih ovih meseci?", klimnem glavom, a on počne da se smeje.

"Moram ti odati priznanje. Imaš ukusa."

Pošto smo oboje lenji, ostanemo na svom mestu. Ja i dalje sedim na njegovom stomaku, a on nezainteresovano lupka po mom izazivajući bebu. Po udarcima koje osetim svaki put kad to uradi, sigurna sam da će nam sin biti fudbaler.

•••

Ponovo sam u Saratovu. Jedina razlika je što ovaj put nisam jedina koju je strpao ovde. Danica je došla sa mnom, a Mihu je Feđa naterao da pazi na mene, jer je ionako i dalje kažnjen pa ne igra.

I sad svi sedimo u dnevnoj sobi i gledamo utakmicu između Krasnodara i Lokomotive. Znam koliko mu ova utakmica znači jer je Lokomotiva prva na tabeli.

Mihail počne da grdi Feđu, jer mu trenutna igra jeste osrednja, a ja dodam ulje na vatru kad kažem da je sinoć bio na žurci sa Mihom. Miha se pobuni pa me pogodi jastukom, govoreći Mihailu kako smo svi sinoć bili u stanu.

"A gde ste otišli kasnije?", pogodim i ja njega, dok u sebi strahujem od njegovog odgovora.

"Ličiš na ljubomornu ženu", našali se i dok se ostali smeju, ja prevrnem očima. To nije bio odgovor na moje pitanje.

Danica na poluvremenu ode gore da završi svoj članak, a mi se udubimo u drugo poluvreme. Igra mu se znatno popravila, koliko se da primetiti. Nismo morali da čekamo previše dugo, jer je upravo zatresao mrežu.

Danica strči do nas, a Mihailo ode po šampanjac. Naspe svima sem meni, što mi se i nakon svih ovih meseci i dalje ne sviđa. I dok oni slave, moj dragi ponovo zatrese mrežu.

Tek sad nastane prava euforija, a ja samo sedim i posmatram Feđino radovanje. Mozak će mi probiti sa pričom o svojoj tituli najboljeg strelca nakon ova dva gola. Ali meni će kao i obično biti drago da ga slušam.

Verujte mi, jedina sam koja može saslušati svu njegovu priču. I to samo jer ga ovoliko volim.

Idući deo je onaj dugo iščekivani u kom će jedno drugom konačno priznati sva svoja osećanja 🙈

Ko nije nek pogleda najnoviju priču  "Vlasnik" 😍💙