𝑆𝑎𝑚𝑜 𝑍𝑏𝑜𝑔 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑎 ✅

•43•

🔝Osmeh moj najdraži 😍🙈🔥🔝

"Zar se toliko ne podnosite?", Danica, koja sedi preko puta mene i polako ispija vruću kafu, me pita, a ja odmahnem glavom i duboko uzdahnem.

"On brine oko mene samo zbog njega", kažem bolnu istinu pognute glave, ipak se osmehujući. Pređem rukom preko božićnog sivog džempera, dok se osmeh širi mojim licem na pomisao tog malog čuda koje će uskoro biti spremno da nam se pridruži.

"Ne razmišljaj tako, ima on u srcu iskricu", koliko li sam samo puta čula ovu rečenicu. A još uvek ništa.

"I ta iskrica nikako da postane iskra", tužno uzdahnem, jer nikako da dođe ta prilika koju čekam. A kako vreme prolazi sve manje mi se čini kao ispravna odluka da mu kažem.

"Kako ide tvoj posao? Tebe bar ne čuvaju pod staklenim zvonom", prebacim temu sa svog života na njen, dok pokušavam da namestim kosu.

"Super, kao i uvek. Imam dve nove poslovne ponude, jedna ne dolazi u obzir, dok se za drugu još premišljam", naslonim se na sto, pa je slušam dok mi objašnjava situaciju oko njenog posla. Znam koliko želi premeštaj u neku novu sredinu.

"Nisu valjda na drugom kontinentu?", zbunjeno pitam, jer ne vidim u čemu je problem. Pogled mi zaluta ka prozoru pa ugledam mog divnog muža i Mihu. Samo su mi njih dvojica falili ovde.

"Ma n-", Danica pođe nešto da kaže, ali je ja odmah prekinem.

"Kako su nas našli?", udarim se rukom po čelu dok krišom posmatram koliko je savršen. Zar nismo mogli da se nađemo pod drugačijim okolnostima? Možda bi sve bilo lakše.

"A tu ste se sakrile od hladnoće? Rekao sam ti da ne volim da izlaziš po hladnom vremenu napolje", Feđa mi se obrati uz osmeh, ali primetim neodobravanje u njegovom pogledu. Otkako sam ušla u sedmi mesec ne mogu nigde da maknem od njega.

Feđa i Danica se prijateljski zagrle, a onda poprilično rezervisano pruži ruku Mihi. Ipak se kulturno predstavi, a meni u glavi klikne kako bi mogli biti dobar par. I jedno i drugo su slobodni.

"Mihailo Ristić", Miha joj se obrati uz osmeh, a ja se u sebi kontam kako bi zaista moglo da uspe.

Moj dragi sedne pored mene i kao po običaju počne da priča sa stomakom na šta ja prevrnem očima. Kad bih ja bar dobila i upola pažnje, koliko dobije Aleksej.

"Toliko si me se uželeo?", sklonim njegove ruke sa stomaka i uspem da se pozdravim i sa Mihom. Primetim da Feđa baš i nije zadovoljan što mu ne dam da priča sa Aleksejem, pa se u sebi nasmejem tome.

"Odsekao bi mi stomak i stavio ga na svoj", progunđam  na srpskom, da me on ne ni razumeo, na šta ovo dvoje prasnu u smeh. Feđa se baci na čitanje sportskih strana novina koje je pre par trenutaka uneo sa sobom. Sigurna sam da traži neku objavu o sebi.

Ego mu raste iz dana u dan, jer se čini da će i ove sezone poneti titulu najboljeg strelca. Izdvojio se na prvoj poziciji i sad stalno proverava konkurenciju, kao da se sve može promeniti svakog trenutka.

"Ima još četiri meseca do kraja sezone, ne znam zašto si toliko opsednut tom titulom", prokomentarišem tek onako, a on se odmah okrene ka meni.

"Hoću da pokažem Rusiji da sam i dalje najbolji, kao što i jesam. A ove sezone je konkurencija mnogo jača."

"Ako toliko hoćeš da daješ golove, onda počni malo više da trčiš i malo više da stvaraš šanse. Samo stojiš u šesnestercu i čekaš da ti neko doda loptu", prijateljski ga posavetujem, ali ne deluje mi naročito srećan zbog toga.

"Da li ti to mene zaista kritikuješ?"

Dok se nas dvoje raspravljamo, primetim da su se Miha i Danica zapričali. Prekinem Feđu, koji pokušava da nastavi prepirku, pa mu pokažem na njih dvoje.

"Zar ne misliš da bi bili lep par?", raznežim se dok ih gledam, a on deluje iznenađeno.

"Tvoja opičena prijateljica i moj Miha?", klimnem glavom, a on slegne ramenima.

"Šta ja znam, nisam baš neki ekspert za ljubav."

Prva izjava danas, s kojom ću se složiti.

•••

Pošto smo se moj dragi i ja ponovo zakačili, sedim sa Danicom u mom stanu i jedem.

"Ana, jesam možda danas u kafiću spomenula kako sam upisana na instagramu?", u jednom momentu me upita, a ja zbunjeno odmahnem glavom i nastavim da jedem.

"Ovo je savršeno", svaki put se ponovo oduševim ruskom kuhinjom. Nije meni tako loše ovde.

"Je l' te to svekrva naučila da spremaš?", počne da me zeza i odnese moj tanjir u mašinu za suđe, da se ja ne mučim da ustajem.

"Verovala ili ne, prvi put kada sam probala ovo spremio je Feđa. Tada sam mu rekla da je užasno, a u sebi sam tražila još. Nije hteo više da ih priprema, pa sam našla na internetu recept i čim on nije tu ja spremim. Jednom sam mu rekla da je iz restorana, za divno čudo pohvalio ih je", raspričam se, objašnjavajući joj detalje, a onda se smestimo u dnevnu.

"Dobra ti je fora, nego je l' zna on za ovaj stan?", upita me, a ja je pogledam kao da je s Marsa pala.

"Aha, pa da me odmah na krst razapne", prevrnem očima i vratim se gledanju serije. Sve serije koje su rađene po DC stripovima sam odgledala u ovih par meseci. Sad kao fanatik čekam nove sezone.

"Što me pitaš za instagram?", setim se odjednom, pa je zbunjeno pitam.

"Onako", slegne ramenima i dohvati telefon sa stola. Nešto mi krije, ali neću da smaram.

Primetim kako pomalo iznervirano gleda u onaj telefon, pa nešto promrmlja.

"Ko hoće?", gledam je zbunjeno, jer ništa ne kontam.

"Ma izlaze mi neke reklame na instagramu", odmahne rukom, servirajući mi još jednu providnu laž. Njena stvar, neću da se petljam.

"Feđica se baš brine oko tebe", nakon par minuta tišine, odvali, pa mi sine. Da li je moguće da se Miha već bacio u akciju?

Uzme mi kesu čipsa iz ruku, što izazove moj ljuti pogled. Ovo je jedino mesto gde još uvek mogu da ga jedem i nisam luda za idejom da ga delim.

"Aha, već bezbroj puta je zvao", prevrnem očima, jer me ti pozivi zaista smaraju. I sam zna da se neću javiti.

"Ana, prestani toliko da jedeš", Danica mi prebaci, a ja ispalim dobro uvežbano opravdanje.

"Ne jedem ja, jede Aleksej", podignem ruke u znak odbrane.

Moj napad hormona prekine zvono na vratima, što nije dobar znak. Zamolim je da otvori umesto mene, jer sam lenja da ustanem.

Začujem Feđin glas i u momentu se zaledim. Toliko meseci nije shvatio, otkud sad jednom. A onda čujem objašnjenje.

"Jebiga, na snepu se vidi lokacija", prevrnem očima, spremna da ubijem Danicu zbog ovoga. Sedne pored mene, pa me zbunjeno posmatra dok ja plačem pod novim napadom hormona.

"Što plačeš, Ana?", zabrinuto me pita, dok me grli. Odlučim da iskoristim situaciju, pa samo ćutke sedim u njegovom zagrljaju.

Nikad ne bih napustila ovaj zagrljaj, da se mene pita.

Ko je čitao "Namešteni u nameštanju" od moje najdraže danicasidereum zna da je ovo faktički kombinacija prvog i drugog dela te priče. To znači da je do kraja ostalo jako malo, samo pet delova 😕

Kao da sam juče ispričala Danici ideju, a ona me naterala da je pišem 😅 Zahvaljujem ti još jednom što me uvek nateraš na dobre stvari 🙈💙