USPOMENE IZ DNEVNIKA

Izlet u planini

Eva:Uprkos mojim pokušaljima da zaspim te noći nisam mogla...Morala sam da saznam šta se desilo sledećeg dana na tom izletu u planinu ali koliko god pokušavala nisam mogla da se setim....Ali tu je bio dnevnik koji je u sebi krio pomoć za mene....

2.9.2017.
Dragi dnevniče danas je bio super dan čak i ako sam doživela malu nezgodu na svom izletu bilo je lepo provesti vreme sa osobama koje voliš i sa onima koji ti znače kao i sa svojom ljubavi...
Ovaj dana počeo je kao i svaki drugi ali tada nisam znala da bi se mogla dogoditi tragedija...
Čitajući stranice tog dnevnika kroz glavu prošlo mi je bezbroj slika od tog dana...Tog dana čekali smo Marka koji je sav uzbuđen došao
Marko:Hej društvo ko je spreman za avanturu...
Niko od njih nije bio očekivao bih kad idu u planinu da će obuti neke patike i obući trenerku...A oni
Dobro društvo šta je ovo?
Jackobe kako si planirao da se u tim cipelicama penješ na planinu a vi devojke još ste gore od njega baletanke stvarno
Julija:Daj umukni ajde više da kranemo
Marko:Uredz ali u svojim lakovanim cipelicama  nećš daleko da stigneš ni ti ni tvoja drugarica
Julija:Snaćićemo se a čak mislim da bi smo mogle da stignemo pre vas do vrha
Marko:Hoćeš da se kladiš
Julija:Hoću
Eva:Julija i Marko oduvek su voleli da se takmiče mada taj takmičarski duh često je znao da nas dovede u nevolje sigurna sam da će se to desiti i ovog puta ali nisam se trudila da ih zaustavim jel i tako me ne bi poslušali...
Julija:Hajmo Eva idemo da pokažemo momcima ko je pravi pobednik...
Marko:Ne ako vam mi pokažemo prvi jel tako Jackobe
Jackob:Siguran si da mi planinski vetar neće uništiti kosu bio sam kod frizera jutros
Marko:To je to menjam partnera Eva ode sa mnom a Julija tvoj priglupi brat čak i ako je moj najbolji prijatelj ide sa tobom...Neću da nosim njegovu frizuru na duši...
Julija:Uredu sve jedno ću da pobedim

Eva:Sa Markom sam krenula u osvajanje planine ali nisam bila baš previše srećna zbog toga...
Marko:Pa nisi mi ispričala kako je bilo  na odmoru u Japanu
Eva:Super nekako prosvetljujuće do kraja sam upoznala sebe...Svidelo mi se volela bih da sam ostala duže ali morala sam se vratiti zbog škole ali definitivno bih ga posetila ponovo
Marko:Da li bi želela društvo na tom putovanju
Eva:Da volela bih da otputujem sa voljenom osobom da putujemo sa voljenom osobom da še
Tamo ulicom procvalih trešanja i da me poljubi tamo da mi kaže da me voli...Tada bih bila potpuno srećna mislim da zaista ne tražim ništa preterano osim avionske karte za Japan koju bih kupila sama od voljene osobe tražim samo da mi uzvrati ljubav...
Marko:Znaš i ja to želim...Želim da mi devojka koja mi se oduvek sviđa uzvrati ljubav...
Eva:Pa možda je vreme da joj kažeš kako se osećaš...
Marko:Upravu si možda i hoću...
Eva oduvek mi se sviđaš još od kad smo bili deca ne mogu da prestanem da mislim o tebi...Porasla si iz lepe devojčice u prelepu devojku...Devojku za koju želim da postane moja i siguran sam da se i ti osećaš isto...Zato
Eva Ross hoćeš li da budeš moja devojka
Eva:Marko ja....ja stvarno
Marko:Uredu je tvoje oči govore sve
Primakao sam se njoj želeći da je poljubim ali na moje iznenađenje odgurnula me...
Eva:Izvini...Ne mogu...
Marko:Zašto?
Eva:Ne volim te na taj način...Oprosti postoji neko drugi
Marko:Siguran sam da će nestati iz tvojih misli posle poljupca
Eva:Jel ti sediš na ušima rekla sam ne...Oprosti ali ne volim te na taj način
Marko:Pa mogla si da mi kažes pre nego što sam ispao budala
Eva:Ja sam pokušala
Marko:Znao sam kad he devojka tako lepa mora da je kurvetina
Eva:Nisam mogla verovati u ono što sam upravo čula od jednog pd svojih najboljih prijatelja...
U tom slučaju idi sam do vrha bez mene ja ću ići onuda...
Marko:Sav u besu otišao sam do vrha planine gde su već čekali Jackob i Julija već vidno spremna da mi svoju pobedu natrlja na nos...
Julija:Ko je pobedio?Ja sam pobedila?
Marko zašto si tako namrgođen zar poraz toliko peče?
Jackob:Mene ne peče poraz peče me što počinje kiša i što će mi upropastiti frizuru
Julija:To nema veze sa mozgom
I marko gde je Eva ne vidim je
Marko:Posvađali smo se i razdvojili krenula je sporednom stazom
Julija:Sporednom stazom pa jesi li ti lud ona je strašno klizava kad napolju pada kiša a u ostalom ne koristi se više zato što je opasna...Idem da nađem Evu...Jackobe i Marko sidjite u podnožeje i ako se ne vratim za do mraka pozovite pomoć...
Julija:Glavom bez obzira trčala sam planinom tražeći Evu...
Eva jesi li tu?!Eva!!
Eva:Na jednom delu planine sedela sam ja malo pre toga okliznula sam se i povredila nogu i nije bilo šanse da se ovom stazom popnem do vrha ili da se vratim na pravu stazu...Već sam pomislila da nikog  nije ni briga što sam nestala ali onda sam čula glas kojim je odjekivala planina to je bila Julija dozivala me je...
Julija ovde sam
Julija:Čuvši Evin glas konačno sam je pronašla u planini...
Eva tu si...Tako mi je drago da si dobro
Plakala sam od sreće što sam je konačno našla ali onda sam primetila da nije baš sve okej....
Eva tvoja noga povređena je...
Eva:Da okliznula sam se malopre smotana sam...Izvini...
Julija:Nemaš zbog čega da se izvinjavaš...Samo mi objasni šta te je nateralo da skrenes sa staze...
Eva:Marko i ja smo se posvađali... Izjaviomi je ljubav a ja sam ga odbila a onda....
Već sam i ja počela da plačem kako od šoka tako i od težine njegovih reči koje su mi odzvanjale u glavi...
Rekao je da sam kurva
Julija:Rekao je da si kurva pa videće on kurvu kad sidemo sa ove planine...
Eva:Ali kako moja noga je povređena
Julija:Ja ću te nositi
Eva:Prišla mi je i dala znak da joj se popnem na leđa
Jesi li sigurna da možeš da me poneseš?
Julija:Jesam nije ovo tvoja prva nezgoda navikla sam da je potrebno da te pazim i uvek ću to raditi...
Eva:Hvala ti...
Osećaj koji mi je pružala njena zaštita bio je nešto neverovatno znala sam da šta god da mi se desi ona će biti tu da me spasi...
Neko vreme kasnije sišli smo u podnozije planine gde su čekali moji roditelji kao i kola hitne pomoći Jackob i Marko takođe su bili tu...Jackob je prvi potrčao ka meni...
Jackob:Eva drago mi je da si dobro...
Julija hajde pomoćiću ti da je odvedemo do auta hitne pomoći...
Eva:Auto hitne pomoći odveo me je u bolnicu ali nakon sto sam ja otišla desilo se nešto što sam tek kasnije čula od Jackoba
Julija:Marko kako si mogao...Kako si mogao da je ostaviš samu...Kako si mogao da je nazoveš kurvom?
Marko:Julija mi je lupila takav šamar koji ću sigurno pamtiti do kraja života...
Odbila me je...
Julija:To nije bio razlog za takvo pobašanje čujes li nikad ti neću oprostiti za ovo što si uradio
Marko:Tu devojku kao da voliš više od sebe...Neka nauči sama da se brani
Julija:Ne mora da brine dokle god sam ja tu...Ja ću uvek da je štitim

Eva:Ponovo navirala su mi sećanja...
Izglada da Marko ipak nije bio moja ljubav a i da jeste sada bih ga zamrzela
Ali Julija sa druge strane deluje kao osoba koja me je stvarno cenila i brinula o meni...Ali gde je ona sad?Gde su svi oni sad zašto niko od njih nije tu sada kad mi je potreban?
______________________________________
xYuki00x:Novo poglavlje je tu nadam se da vam se svidja...😁❣
Nastavak priče stiže uskoro❣❣

Cover:aniN3Nina