USPOMENE IZ DNEVNIKA

Trenutci iz sna 2 deo: U jednom trenutku sve može da se sruši

Eva:Od nedavno Julija i ja živimo zajedno...Lepo je da sada onu koju volim imam kraj sebe svakog trenutka...
Vrlo često pomišljam da je sve ovo san ali kad se ujutru probudim i vidim nju pored sebe kad je zagrlim pomirišem njenu kosu,poljubim je...Tad sam sigurna da je taj san moja realnost...
I na fakultetu mi ide odlično...Neki momci mi se nabacuju i često me pitaju jel istina da sam lezbejka ja im naravno kažem da je kraj mene najlepša žena na svetu...Moje srce napokon je slobodno i smatram se devojkom koja ispunjeno živi svoj život...
A za par dana desiće se pravi trenutak iz mog sna udaću se za Juliju želele smo da sačekamo kraj faksa ali nismo mogle...
Dane smo provele razgledajući venčanice i pronašle smo savršene tj. Jackob naš modni stručnjak je...
Umirala sam od želje da što pre dođe taj dan noćima nisam spavala od uzbuđenja...

Tada nisam znala da će se moj srećan dan završiti tragedijom...

Marko:Kako se osećaš Eva
Eva:Jako sam uzbudena
Marko:Ja ću sad da krenem kako bih stigao da zavrsim zadnje pripreme sa Jackobom
Eva:Da li su te važne pripreme ljubiti se sa Jackobom skriven od sveta i misliti da Julija i ja to ne znamo
Marko:Šta?Kako?Kad?
Eva:Jackob mi je rekao
Marko:Ali on je obećao...
Eva:Ljubav je previše lepa da se krije od sveta...A pogotovo od najbolje prijateljice
Marko:Uredu...Da li si sigurna da nećeš sa mnom
Eva:Da doćiću kasnije
Marko:Vidimo se čuvaj se
Eva:Ma daj šta loše bi moglo da se desi danas...

Tada bih volela da to nisam pitala

Julija:Jackobe imam veliku tremu
Jackob:Ma daj Julija bićeš najlepša mlada na svetu
Julija:Znam ali imam neki loš osećaj
Jackob:Paranoišeš...Marko je stigao imamo jos nešto da završimo
Julija:Molim te nemoj raditi to na mom venčanju
Jackob:Julija nisam ni planirao
Julija:Uredu moram još jednom da pozovem Evu

Eva:Halo Eva je na vezi
Julija:Ljubavi ja sam
Eva:Julija na putu sam uskoro stižem
Julija:Naravno samo sam htela da se uverim da je sve uredu

I tada se sa druge strane slušalice začula škripa kola

Julija:Halo Eva šta se to desilo...Čuješ li me Eva...Eva...Evaaaaa

Eva:Zadnje što sam čula bio je Julijin glas kako me doziva ali nisam imala snage da joj odgovorim...
Prvo sećanje nakon toga je da sam se probudila u bolnici...
Sve od nesreće do mog budenja za mene je nepoznato...
Počela sam da plačem i moja majka me je čula i brzo potrčala u moju sobu
Mama:Eva dušo šta se desilo
Eva:Sve...Svega se sećam...Julija i ja trebalo je da se venčamo ali na venčanju nikad se nisam pojavila zbog nesreće koja mi se desila
Mama:Eva ti nisi kriva za to
Eva:Ali zašto ona nije sada tu
Mama:Mislim da bi za sve odgovore trebalo da pitaš Jackoba on je u gradu ove nedelje i mogli bi da se vidite
Eva:Nazvala sam Jackoba i već tog popodneva našli smo se u njegovom stanu...
Jackobe
Jackob:Eva nisam mislio da ću imati priliku da te opet vidim živu
Eva:Živa sam...Na početku imala sam amneziju ali sada mi je puno bolje setila sam se svega i...
Jackob:I došla si po odgovore u vezi Julije
Eva:Da molim te reci mi
Jackob:Julija je nakon tvoje nesreće odlučila da napusti državu plašila se šta će biti kad seprobudiš ako se uopšte probudiš...
Plasila se da nećes znati ko je...Ali iskreno najviše se plašila da se nećes probuditi..
Da je znala da ćes se probuditi bez pamćenja siguran sam da bi ostala jel sama je rekla lako joj je da izgradi nove uspomene ali teško da prežali izgubljenu ljubav...
Nije mogla da ostane ovde čak je i sa mnom prekinula kontakt...
Odlučila je da i ako se probudiš budete zauvek odvojene...Mislila je da je vaša ljubav prokleta i da će vas obe naterati da patite da je to danak za tako čistu i bezuslovnu ljubav...
Eva:Ali Jackobe meni nije bolje ja samo još više patim jel sad sam daleko od nje ustvari možda se više nikad ne sretnemo...I postoji li u meni nada da opet budem srećna...
Jackob:Eva ne govori tako svet je pun žena...Možda za tebe postoji prava negde tamo
Eva:Julija je jedina prava za mene pa znas to...
Jackob:Da svestan sam toga...Ali samk želim da ublažim tvoj bol...
Eva:Pa žao mi je Jackobe ali previse mi je teško
Jackob:Ne stidi se da plačeš barem smo ti i ja podelili previše suza...
Eva:Previše mi je teško Jackobe ne znam kako da podnesem ovo što osećam
Jackob:Moraš biti jaka Eva....
Eva:Moram da odem odavde toliko uspomena me vezuje za ovo mesto...
Za mene i Juliju...Moram da odem to je jedini lek
Jackob:Pre nego što odeš imam nesto za tebe
Eva:Otišao je do druge sobe i dao mi dve kutije
Šta je to
Jackob:Vaše venčanice znas one koje je trebalo da nosite...
Ova je tvoja ona koja te je čekala da dođeš i obučeš je ali ti nikad nisi došla...
Ali želim da je uzmeš...Želim da ih uzmeš obadve...To su tvoje uspomene a ne moje tebi su važnije...
Učini sa njima šta god hoćeš neću se ljutiti...I onako se nije desio dan da vas vidim zajedno u njima kako kažete jedna drugoj DA...Ne mogu da ih gledam svakog dana kako stoje u mom ormanu to su uspomene sa kojima je meni teško da živim...
Eva:Jackob...Hvala ti čuvaću ih zauvek da bar imam neko sećanje na onu kiju sam volela...
Hvala ti...Nadam se da ćemo se ponovo videti...
Jackob:Srećno Eva i ja se nadam da ovo nije zbogom zauvek...
Eva:Ako sretnes Juliju molim te nemoj joj reći za naš susret poštujem njenu želju za novim životom možda je vreme da počne i moj novi život...
Obzirom da je ovom starom danas kad znam istinu i zvanično došao kraj...
Zbogom Jackobe vidimo se ponovo...
Jel moje zbogom nikad neće biti zauvek za mog najboljeg prijatelja
Zagrlila sam ga čvrsto i nakon toga smo se još jednom pozdravili i poželeli jedno drugom sreću...
Čim sam došla kući spakovala sam ceo svoj život u nekoliko kofera i otselila se u drugu državu a zatim započela školovanje na novom fakultetu...

______________________________________

xYuki00x:Novo poglavlje je tu nadam se da vam se sviđa...Uskoro stiže nastavak obećavam neću više biti lenja kao do sad😅
Takođe zbog moje kratke memorije nisam sigurna da li sam se svima vama koji ste čitali priču Tajna zahvalila ta priča je prešla 1000 pregleda i to je meni veliki uspeh...
Hvala vam puno i naravno hvala svima koji čitaju ovu priču uživanje mi je da pišem i već imam ideje za sledeću knjigu...