USPOMENE IZ DNEVNIKA

Noć koje nisam želela da se setim

Eva:Zar su me stvarno svi moji prijatelji napustili???Razmišljajući o tome upala sam u san...Probudila sam se tog jutra kasnije nego obično...Moji roditelji nisu bili kod kuće i odlučila sam da nastavim sa čitanjem...Sledećih nekoliko strana je bilo ispisano samo u jednoj ili dve rečenice....
7.9.2017.
Konačno su me pustili iz bolnice... Jej
8.9.2017.
Moja ljubav me je posetila danas...
Mnogo sam srećna
9.9.2017.
Smor je biti u kući sam...
10.9.2017.
Treba mi moja ljubav...Nedostaje mi
11.9.2017.
Ponedeljak prvi put da mu se toliko radujem u školskoj godini...
Radujem se jedino jel ću biti blizu svojoj ljubavi...Fali mi da budemo blizu da me zagrli...Čak i ako znam da je ta ljubav ne moguća...
Uveče:
Vratila sam se iz škole ne mogu da verujem koliko je bilo napeto Marko i Julija ne govore...
A Julija sutra želi da napravi zabavu za mene malo mi se i ne ide jel čak i posle svega što mi je marko uradio žao mi je što nije pozvan i što naša grupa neće biti na okupu...
Eva:Iskreno nisam se mnogo interesovala za događaje iz vremena koje sam provela u bolnici ili iz dana kad sam se vratila u školu svo vreme kao da me je sve upućivalo kao da mi je i potsvest govorila da se na toj žurci sigurno nešto dasilo....
Odmah sam prelistala stranu da bih pročitala zapis ali nije mi se svidelo ono što je dalje pisalo

12.9.2017
Samo želim da sve zaboravim...Užasno mi je neprijatno još od te žurke osećam kao da želim da umrem...Zašto je moj život ovakav...Moja ekipa se raspala prijateljstva koja su trajala ceo život uništilo je jedno veče...

Sam pokušaj da se setim šta mi se desilo te noći na žurci izazvao mi je veliki bol u glavi odjednom sve oko mene se zamutilo...Sledeće čega se sećam jeste da sam se probudila u bolnici...
Prvo što sam uradila jeste da proverim koji je dan i koliko je sati...Srećom ovog puta moj san trajao je svega par sati a za vreme koje sam prespavala u glavi počelo je da mi se pojavljuje milijon slika i polako prisetila sam se te noći jel čak i uz veliku želju moje podsvesti da se toga ne setim moja volja je preovladala nad njom i pokazala mi sećanja...

Julija:Šta je bilo Eva deluješ mi ne raspoloženo?Ne volim da te vidim takvu sve sam organizovala da te razveselim...Da li sam nešto loše uradila
Eva:Jackob mi je rekao da si se potukla sa Markom
Julija:Nije ništa strašno...Zanemari to
Eva:Jel te povredio
Julija:Sve je uredu kažem ti
Eva:Julija raci mi istinu šta se desilo
Julija:Eva ne razmišljaj sada o tome molim te želim da se sada zabavimo
Eva:Ne nećemo se zabaviti sve dok mi ne priznaš...Udarila si Marka a ni on se nije ustručavao da udari tebe čak i ako si devojka...
Julija:Ja za njega nisam devojka ja sam mu kao rival...Izvini Eva nije trebalo da ga napadnem samo sam htela da te zaštitim
Eva:Znam to i hvala ti...Ali dovoljno sam stara da umem da se čuvam
Julija:Hoćeš da plešemo glzpo je da budemo kao mrtve na tvojoj žurci...
Eva:Uredu
Tada počela sam da stvarno uživam u toj žurci ali u jednom delu mog uma bila je misao gde je Marko i šta sad radi...Nisam ni slutila da će se i on uskoro pojaviti i bila sam šokirana kad je ušao na vrata potpuno pijan kod sebe je imao bejzbol palicu i počeo je da udara svuda okolo za njim ušlo je još par momaka koji su sigurna sam bili par godina stariji od nas oni su kod sebe takođe imali palice...
On je prišao i obratio mi se...
Marko:Eva lepo sam te pitao hoćeš li da budeš moja sada lepo te pitam još jednom a ako ne pristaneš uzeću te na silu...
Eva:Marko smiri se
Moji uzaludni pokušaji da ga smirim doveli su do toga da me udari...
Juli ja je istog trena planula
Julija:Pa da li si ti normalan...Ulećeš tek tako u moju kuću napadaš moju prijateljicu ti si čudovište
Marko:Sklanjaj mi se sa puta kurvo raspala
Jackob:To je to dosta sam te štitio Marko skloni se od moje sestre i Eve i svi napustite moju kuću ili ću pozvati policiju
Marko:Šta je bilo pederčino uplašio si se
Julija:Precršio su svaku meru...
Marko je prišao Evi i povukao je za ruku a ja sam ga udarila i on se malo pomakao u nazad u tom trenutku čule su se policiske sirene i svi su pokušali da pobegnu iz kuće ali policajci su ih sačekali i sve nas poveli na ispitivanje...
Eva:Kroz suze ispričala sam im sve što se te noći desilo ali i posle svega nisam dozvolila da Marka kazne pritvorom pa je dobio 100 sati društveno korisnog rada Julija je koliko god bila ljuta rekla da ga neće tužiti za uništavanje imovine već je samo prijavila upad na tuđi posed a ja samo verbalne napade i ako me je Julija nagovarala da ga tužim za pokušaj silovanja želela je da mu daju zabranu prilaska jel se plašila za mene...
Julija:Ne mogu da verujem rekla sam ti da tražiš zabranu prilaska posle ovog večeras nisi sigurna na šta je sve on spreman...
Eva:Julija posle svega ja ga idalje smatram svojim prijateljem neću to da uradim...
Julija:Uredu ako je to tvoja odluka ali znaj mnogo se plašim za tebe...Ne bih podnela da ti se išta desi
Eva:Znam Julija
Zagrlila sam je i tako smo ostale još neko vreme nakon svega što se desilo njen zagrljaj je bio jedina stvar koja mi je pružala sigurnost...Bilo je zausta teško to što sam upravo izgubila jednog od najboljih prijatelja ali najteže je bilo Jackobu bio je razočaran i ponižen od strane svog jedinog druga jedine osobe kojoj nikad nije smetalo što je feminiziran ili ne voli fudbal ili tuče....Te večeri raspalo se prijateljstvo dugo 13 godina i nikome od nas nije bilo sve jedno...

Sad kad sam se setila te uspomene jasno mi je zbog čega sam je toliko blokirala...Ali sa druge strane mislim da sam se zaljubila ova sećanja naterala su me na to...Julija koje se jedva sećam zbog svega ovoga naterala me je da umirem za njom...
Volela bih da znam gde je sad...
______________________________________
xYuki00x:Novo poglavlje je tu nadam se da vam se sviđa...Nije moglo da izađe ranije zato što sam bila bolesna i isla u školu i mučila se i nisam imala vremena ali potrudiću se da izbacim novo poglavlje što pre...
Samo da mi počne 2 deo raspusta😅
Cover:aniN3Nina