Uspomene su nešto važno za svakoga od nas prikazuju nam najlepše i najgore delove našeg života ali šta će osoba bez ijedne uspomene...Šta ako se jednog jutra probudite i ne sećate se čak ni svog imena a još manje bilo čega drugog...
Eva se nakon sao...
Eva:Kako se mogu zaljubiti u nekoga o kome tako reći ne znaš skoro ništa kako uopšte mogu da osetim bilo šta pa ja nju više i ne poznajem bar ne nova ja a ona je žena ne ja ne mogu biti lezbejka... Tada u mojoj glavi počele su da odzvanjaju reči koje kao da sam čula... Ne mogu više da lažem ni sebe ni druge rećiću im da sam lezbejka... Da li su to bile moje reči?Kada se to desilo?Zašto ničeg ne mogu da se setim?O Bože zašto ne mogu da se oslonim na svoju sopstvenu glavu? Ali sa drugi strane moje srce koje snažno lupa svaki put kad pomislim na nju ono kao da nikad nije zaboravilo moja osećanja kao da nikad nije zaboravilo osećanja za bilo koga od njih...Za Jackoba to je onaj osećaj prijatnosti i naklonosti kao onaj koji osećam prema članovima porodice a svaki put kad pomislim na Marka uhvatime neka tuga ali za Juliju to je bura emocija na sam pomen njenog imena moje telo kao da gori moje srce ne prestaje da ubrzano lupa a moje oči počinju da plaču zato što ne shvataju ono što je u srcu... U mom dnevniku nisam pronašla ni jednu belešku u sledećem periodu jel posle onog incidenta definitivno sam bila povučena u sebe. . . Ali moj sledeći zapis pojavio se za Novu godinu... 31.12.2017. Zadnji dan u godini koju bih volela da zaboravim osećam kao da sam izgubila mnogo više od prijatelja izgubila sam brata idalje nisam prežalila što je Marko pregazio naše prijateljstvo. . .Večeras je nova godina odlučila sam da odem i konačno posle par meseci suočim se sa prijateljima...Nekoliko meseci krila sam se u svojoj kući kao i Jackob i Julija plašili smo se čak i da se sretnemo jedni sa drugima jel naša grupa nije bila cela bez Marka...Ali večeras ću se suočiti sa njima moram,želim da mojoj ljubavi napokon kažem šta osećam... Nova godina 2017...Koliko bih volela da nisam izgubila pamćenje onda ne bih morala da jurim za svojim sećanjima kao za vozom koji mi upravo odmiče ispred nosa. . . Gde su gde mogubiti moja sećanja... Iznervirana novo nastalom situacijom u naletu besa samo što nisam srušila laptop...Čekaj laptop u njemu sigurno postoje novogodišnje slike... Da ubola sam dzek pot na laptopu potražila sam slike sa oznakom nova godina 2018...Izašlo mi je brdo slika kao i ulaznica za žurku na kojoj je pisalo klub Talas dalje listajući slike pronašla sam gomilu slika mene Julije i Jackoba na kojima smo na izgled vrlo srećni čak sam pronašla i snimak gde odbrojavamo do nove godine a zatim sam pronašla sliku i novogodišnje čestitke...Ali deo sa tekstom bio je mutno slikan pa sam pokušala da se setim gde sam je stavila i za tren obet mi je sve bilo po podu ali sa vedrije strane u jednoj od svojih fioka pronašla sam kutiju sa čestitkama kao i onu koju sam tražila... Bila je ispisana na lepom crvenom papiru odmah sam je uzela u ruke i pročitala
Oops! Bu görüntü içerik kurallarımıza uymuyor. Yayımlamaya devam etmek için görüntüyü kaldırmayı ya da başka bir görüntü yüklemeyi deneyin.
Slova na njoj vec su pomalo izvledela ali bila su dovoljno jasna da bi mogla da ih vidim...Samo jedan red te čestitke bio je dovoljan da se setim svega od te večeri bar onoga što se desilo dok sam bila trezna...
Eva:Spremila sam se za žurku i još uvek razmišljala da li da odem kad mi se na vratima pojavila Julija... Julija:Jesi li spremna Jackob neće ići sa nama otišao je sa drugarima u gej klub...Otkad je prestao da se druži sa Markom više ga nije briga hoće li ga neko videti...Ali rekao je da želi da se lepo provedemo i bez njega... Eva:Uredu Čim smo stigli u klub oko nas počeli su da se skupljaju momci...Pitali su nas jedmo li za ples hteli da nas časte pićem ili da idemo kod njih ali naravno Julija im je svima pokazala ko je najveće muško od svih u maloj opkladi koju je sa njima dogovorila ako oni popiju veću količinu vina od nas moramo da plešemo sa njima ali ako mi pobedimo celo veče pijemo na njihov račun...Tako je mi smo pobedile i u inat njima nastavile da pijemo... Malo je reći da sam sutradan našla po internetu snimke nas kako pevamo najgluplje pesme svih vremena naravno sutradam me je glava ubijala... Ali ono čega sam se setila tek kasnije je ostatak te noći.... Eva:Srećan rođen dan ti...Srećan... Julija:Zar smo već istrošile sve pesme pa moramo da pevamo Srećan rođendan Eva:Izgleda da jesmo Julija:Mislim da ću da legdem na travu i odmorim malo Eva:Ne Julija hajde još da se zabavimo ponoć je tek za pola sata...Postoji li nešto što si htela da uradiš ove godine... Julija:Postoji jedna stvar ali treba mi štampač idemo do mene Eva:Šta planiraš? Julija:Videćeš Nakon što smo stigle do moje kuće ištampala sam gomilu letaka na kojima je bilo ispisano... Ja sam Marko tražim dečka svi zainteresovani neka se jave na boroj ********** . Ako ništa bar ćemo ga naterati da promeni karticu Eva:Stvarno si zlobna Julija i ja smo oblepile letke po svim važnijim mestima kojima smo bile blizu i na kraju sele u jedan ćošak i pile po još jedno piće... Julija:Minut do ponoći imaš li želju koju možeš ispuniti za 1 minut? Eva:Pa ustvari postoji nešto što već dugo želim da uradim i mislim daje prava prilika.... Pogledala sam Juliji u oči približila se njenom licu i poljubila je a ona je shvatila da je ta moja želja zatvorila je oči i uživala u poljupcu...Čule smo zvuke vatrometa i shvatile da je 2018 počela ovo će biti dobra godina osećam to....
______________________________________ xyuki00x:Novo poglavlje je tu nadam se da vam se dopada jel ipak priča tek sad ulazi u svoju pravu razradu...
Cover:aniN3Nina uradila mi je divan cover i baš je potrefila izgled Eve i uradila ga je baš kako sam zamišljala...
