USPOMENE IZ DNEVNIKA

Ponovo zajedno

Eva:Ne mogu da vreujem tada poljubila sam Juliju tek tako....
Sada koačno mislim da su se moja sećanja kao kroz maglu vratila ali jedan pogled na bilo koju sranicu dnevnika vraćao mi je to sećanje kao da ga upravo proživljavam opet...

2.1.2018.
Dragi dnevniče napokon sam upotpunosti trezna...
I sada sećam se poljubila sam je konačno sam poljubila Juliju već dugo priželjkujem taj tren ali nisam očekivala da će on tek tako doći...Ali šta ako Julija i  ja posle ovoga ne ostanemo prijateljice

Tada sam se mnogo plašila da ću izgubiti prijateljiciu koju znam od detinjstva...Juliju osobu koja mi je značila najviše na svetu...

Na sledećih nekoliko strana bilo je zapisano...
Ne želim da pričam o tome i setila sam se onih dama kad sam iz jedne depresije upala u drugu stalno sam plakala odbijala sam da vidim Juliju odbijala sam njene pozive čak sam i sa Jackobom manje pričala ali došao je njen i Jackobov 18 rođendan...
Nisam želela da idem ni najmanje ali znala sam da moram da se suočim sa njom bila je moj najbolji prijatelj ceo život...
Zašto je život tako težak zašto sam ono veče čula one reči...
Koje su tada mene totalno uništile

Sećanje:
Eva:Julija je prekinula poljubac pogledala me u oči i rekla...
Julija:Eva oprosti ja to ne mogu ne želim da budem lezbejka...
Eva:Otišla je...A ja sam to samo gledala nisam čak ni pokušla da je zaustavim...

15.april2018
Kako da joj izađem na oči večeras...Plašim se...Šta će mi reći...

Eva:Idalje osećam taj strah koji sam osećala i te večeri...

Eva:Spremila sam se da krenem...Uh samo da ovo prođe...
Nikad nisam bila dobra u kupovanju poklona pa sam odlučila da im za rođendan poklonim novac ali za Juliju napravila sam poseban poklon koji sam idalje razmišljala da li da joj predam...
Zaputila sam se na zabavu...
Prišla sam i čestitala rođendan njima dvoma ali idalje nisam znala šta bih rekla Juliji pa sam samo sela za sto i ostatak večeri provela u tišini...

Jackob:Čini li to se da Evi nije baš drago što je ovde Julija?
Julija:Da a ja znam i razlog...
Ja sam kriva...
Eva:Videvši Jackoba i Juliju napolju poželela sam da odem kod njih ustala sam od stola i otišla tamo...
Hej ljudi
Jackob:Hej Eva sad kad si ti tu vreme je da nešto objavim...
Dobio sam ponudu za posao u Parizu bili su zadovoljni mojim radom tamo prošlog leta i još tada želeli da me zadrže tamo ali ja sam se vratio...
Ali nakon što su me pozvali pre 3 nedelje odlučio sam da prihvatim taj posao...I onako nema baš razloga da ostanem ovde...
Julija:Ali Jackob a ja
Jackob:Ti si moja sestra ali moja budućnost je tamo nadam se da razumeš
Julija:Razumem to i želim ti da uspeš
Zadržavala sam suze jedino što sam želela je da budem srećna zbog njega...

Eva:Sećam se dana kad je Jackob otišao...Prelistala sam dnevnik do te strane i pročitala belešku...

10.maj2018.
Danas sam sa Julijom išla da ispratim Jackoba na aerodrom...
Bilo je suza ali barem su naši odnosi sa Markom ponovo dobri...
Idalje nisam uspela da dam poseban poklon Juliji...

Jackob:Moj avion stiže uskoro devojke nedostajaćete mi ali poslaću vam poklone iz pariza
Eva:Hvala Jackob
Julija:Hvala bato
Eva:Svi smo skočili u grupni zagrljaj...
Kad smo čuli poznati glas...
Marko:Ima li mesta za još jednog
Svi:Marko....
Marko:Žao mi je zbog svega...Julija žao mi je što sam se konstantno prepirao sa tobom ti si moja najbolja prijateljica i rivalka oprosti želim da znaš da obožavam da se takmičim sa tobom...Eva žao mi je bio sam preopterećen željom da te dobijem da sam zaboravio da smo prijatelji i da treba to i da ostanemo jel ti očigledno voliš nekog drugog...Jackob tebi dugujem najveće izvinjenje ti si super baš takav kakav si
Jackob:Znam da si homofobista i trebalo je da ti kažem da sam gej...
Marko:Znam to još od kad smo bili mali nikad mi to nije smetalo...Ti si moj prijatelj trebalo je bolje da se ponašam
Jackob:Uredu je...

Poslednji poziv za sve putnike koji lete za Pariz

Marko:Jackobe to je tvoj let bolje da požuriš poneću ti kofer
Jackob:Ponesi ga i stavi u auto...Ja ne idem nikud...
Julija:Zaplakala sam od sreće jel moj brat ipak ne odlazi i svi ponovo smo bili u grupnom zagrljaju...
Stavili smo Jackobove kofere u kola i vozač ih je odvezao a mi smo odlučili da ćemo zajedno prošetati nazad...
Udaljini videla sam mesto koje je bilo veoma važno za nas kad smo bili mali...
Hej ljudi zar ono nije park u koem smo se upoznali i svakog dana igrali zajedno...
Eva:Upravu si to je to mesto...
Julija:Pa šta kažete da odemo do tamo...
Eva:Pa da nismo malo prestari za to
Jackob:I ja mislim ali ide mi se tamo
Marko:I meni
Julija:Uredu Marko izazov za tebe šta kažeš da se trkamo do tamo
Marko:Još pitaš moram nekako da ti vratim za ono Ja sam Marko tražim dečka znaš li koliko mi je momaka nudilo ozbiljnu vezu ili zabavu na jedno veče...Tako je ne znaš čak ni kod devojaka nisam toliko popularan...
Bilo je ponižavajuće i jedva sam svojima obljasnio da nisam ja stavio te oglase...
Julija:Jaoj izgleda da smo uhvaćene Eva
Marko:Eva zar i ti?
Eva:Bila je njena ideja...
Julija:Pa uredu neka trka počne
Marko:Opet si krenula pre vremena opet varaš...

Eva:Čim su malo odmakli od nas Jackob mi se obratio...
Jackob:Zna li moja sestra za tvoja osećanja
Eva: Nisam joj još uvek rekla pripremila sam joj poklon ali još joj ga nisam dala...
A Marko za tvoja?
Jackob:Ne ali shvatiće on jednog dana da je gej...
Pa mislim da bi trebalo da ih stignemo...
Hej retardi čekajte nas...
Eva:Marko,Julija nas dvoje smo na štiklama
Napokon smo ih stigli ali tek u parku i dok su se momci klackali na klakalici Julija i ja ljuljale smo se na ljujaškama...
Julija:Znaš nedostajalo mi je ovo....
Eva:Znaš i meni je...
Drago mi je da smo ponovo svi zajedno
Julija:I meno vi ste svi ne razdvojan deo mene...
Eva:Znamo to...
Juliji sam želela da dam poklon i pokažem joj da je ona deo mene koji mi fali da budem potpuno srećna ali nisam htela da kvarim trenutak mojim privatnim stvarima želela sam u ovoj sreći da uživam makar jedan dan...
______________________________________

xYuki00x:Novo poglavlje je tu i nadam se da vam se dopada...
Mnogo mi je drago što je ova grupica ponovo zajedno 😁