USPOMENE IZ DNEVNIKA

Prava osećanja

Eva:Sećam se tog dana kad smo svi ponovo postali prijatelji...Tog dana moje brige kao da nisu postojale ali loša stvar je bila što ta moja bezbrižnost nije dugo trajala i već te večeri ponovo bila sam puna briga...
Ali nakon tog dana Julija i ja ponovo smo komunicirale kao da se ništa nije desilo napetost između nas magično je nestala...
Sećam se dana kad je moj poklon napokon stigao do nje...Naravno ne mojom zaslugom imala sam malu pomoć dva dobra vilenjaka...
Jackoba i Marka...

20.maj2018.
Moj poklon za Juliju je nestao kladim se da znam i ko ga je uzeo...
Čoveče ne mogu da verujem da bi njih dvojica to uradili...
Ubiću ih kad ih nađem...

Eva:Njihovu stranu priče čula sam kasnije ali bilo je jako smešno...

Marko:Jackobe sigurno se pitaš zašto sam te pozvao ovde...
Jackob:Da razjasni mi to morao sam da otkažem popodne u spa centru...
Marko:Moram nešto da te pitam?
Jackob:Da se venčamo da nije prebrzo
Marko:Nisam te to pitao...
Odjednom obojica smo prasnuli u smeh nedostajalo mi je ovo opušteno druženje sa njim...
A sad ozbiljno da li ti se čini da se nesto dešava između Julije i Eve...Kao da ne znam kako da se izrazim a da ne bude previše grubo ali kao da su lezbejke...
Jackob:O pa to jeste Eva je zaljubljena u Juliju i Julija u Evu ali obe se plaše da to priznaju jedna drugoj ali za razliku od Julije Eva je iskrena prema sebi i ne poriče tu činjenicu ali Julija uporno tvrdi kako nije i kako to nikad neće biti...
Marko:Bar sam sada u stanju da razumem one Evine reči kako voli nekog drugog...Sad konačno shvatam i koga bio sam glup
Jackob:Nisi ti kriv ljubav je slepa to je i čini predivnom samo tvoja je bila jeziva...
Marko:Jackobe
Jackob:Čoveče koji si ti psihopata
Marko:Jackobe...
Jackob:Mislim
Marko:Jackobe slušas li me
Jackob:Smiri se slušam te
Marko:Kad bi samo postojao način da im pomognemo
Jackob:Pa ustvari Eva je napisala pismo za Juliju i pripremila još neki poseban poklon ali odlučila je da joj ga ne preda a ja mislim da je baš to potrebno da se njih dve spoje...
Marko:Ali ne verujem da će nam dati...
Jackob:Predložio bih ne baš legalnu metodu upadni u njenu kuću i ukradi ali ja nisam ti...
Marko:Jackobe ti si genije sad bih te poljubio...
Jackob:I možeš
Marko:Mozda ipak ne
Jackob:Dobro onda kasnije...

Marko:Pola sata kasnije bili smo ispred Evine kuće sa planom kako da ukrademo njen poklon za Juliju...
Čoveče kako to čudno zvuči...
Uredu Jackobe vreme je da uđemo kroz prozor...
Jackobe gde si?
Pogledao sam i zatekao Jackoba kako priča sa Evinom mamom...
Jackobe sta to radiš
Jackob:Rekao sam Evinoj mami da smo nešto zaboravili kod Eve i sada možemo na znatno lakši nacin da uđemo...
Marko:A šta mi tražimo
Jackob:Ne znam
Marko:Doveo si me ovde i ako ne znaš šta tražimo...
Jackob:Pa znaćemo kad vidimo...
Marko:Ah dođavlola pretražili smo sve i još ništa nismo našli
Jackob:A da potražimo u njenom ormaru sa gaćicama i čarapama
Marko:Jackobe ti si gej....
Jackob:Znam i ne nisam perverznjak ali tamo Julija drži stvari koje ne bi volela da ja pronađem...
Marko:Dobro ali ti otvaraš
Jackob:Uredu...
Tek što sam otvorio našao sam paket umotan ukrasnim papirom...
Našao sam...
Takođe odlucio sam da paket dostavim svojoj sestri pa sam se usunjao u njenu sobu čak i ako na njenim vratima piše Jackobu ulaz zabranjen i na njen kravet ostavio sam paket...Ubijala me je znatiželja šta se nalazilo u njemu ali morao sam da odem...
Paket je ostao na krevetu da čeka Juliju...

Julija:Upravo sam se vratila iz teretane i sve što sam htela je da se bacim na svoj krevet ali na njemu stajao je paket umotan u ukrasni papir...Sa napisanom posvetom Julija srećan ti 18 rođendan Eva...
Ali moj rođendan je prošao šta je ovo...
Odlucila sam da ga otvorim a u paketu stajao je foto album sa slikama koje su bile uspomena na sve naše zajedničke trenutke...Na naš prvi dan škole na svaki rođendan ili praznik...Zadnja slika bila je od one novogodišnje noći to je noć koja je poljujala naš odnos...
A na zadnjoj strani stajalo je pismo...

"Draga Julija,
Pišem ti ovo pismo jel znam da nikad ne bih imala hrabrosti da ti ovo kažem čak nisam nigurna ni da li ću ti ovo poslati...
Srećan ti rođendan danas imaš 18 godina...Znaš da ti želim sve najbolje da uvek ostaneš tako lepa i divna ali ne želim da pronađeš pravu ljubav jel mislim da si je već pronašla možda nisam ljubav kojoj si se nadala ali ja mislim da je nas dve spojila sudbina...
Volim te od kad sam te srela a bila sam sigurna u to da te volim na onaj romantični način kad si prvi put našla dečka bila sam tako ljubomorna...Ti si to videla ali mislila si da je to zato što smo manje vremena provodile zajedno pa si ga ostavila...Tad sam se prvi put ponadala da i ti možda osećaš nešto...
Kako smo odrastale sve sam više maštala o tebi postala si prava lepotica svi momci su se otimali oko tebe ali ti si ih odbijala....
I oko mene su se otimali ali stvar je bila ista nisam ih volela i svi su bili odbijeni...
Bila si jedina za koju je u mom srcu imalo mesta kako tada tako i sad...
I dalje se nadam da ćeš mi jednog dana uzvratiti ljubav...Onda kad sam te poljubila i ako pijana osetila sam najdivnija osećanja više od svega želim da to ponovo proživim...
Da opet osetim kako se moje usne spuštaju na tvoje da osetim magiju istu onu koju sam osetila tada...
Želim da budemo više od prijatelja da mogu da te držim za ruku da mogu da te poljubim bez straha želim da budem sa tobom zauvek...
Volim te i više od svega želim da to znaš...Ako ne osećaš isto samo nemoj da me izbaciš iz svog života...To je za mene već preteško veruj mi pokušala sam i ne mogu da budem daleko od tebe...
S ljubavlju Eva"

Julija:Moje suze kapale su po tom pismu...Nikad nisam želela da postanem lezbejka ali nisam mogla da promenim to što sam i ja osećala isto...
Želela sam da pričam sa njom da joj kažem kako se osećam i ako nisam znala kako će da reaguje...
Ali ja sam idalje bila ona Julija koja ne razmišlja nego srlja u nepoznato...
Zato sam se smirila i za 10 minuta našla se ispred njene kuće...
Njeni roditelji u ovo vreme nisu bili tu i vrata mi je otvorila Eva...
Eva:Julija šta ćeš ti ovde?
Pogledala sam u njeno lice izgledalo je kao da je plakala...
Julija šta se desilo?
Julija:Ti si mi se desila Eva...
Dobila sam tvoje pismo i sad znam šta osećaš prema meni...
Eva:Izvini
Julija:Nema razloga da mi se izvinjavaš ja ne mogu promeniti to da me ti voliš ali veći problem je što ne mogu promeniti činjenicu da ja osećam isto...
Volim te Eva...
Evine oči napunile su se suzama i skočila mi je u zagrljaj...
Eva:Ne znaš koliko sam dugo čekala da čujem te reči...
Skočila sam joj u zagrljaj i poljubila je moja kuća bila je u centru grada i mnogi prolaznici su se osvrtali i naglas komentarisali kako je ovo što radimo bolesno ali ubrzo njihovi glasovi prekinuli su da se čuju u našim glavama a zamenile su ih tople reči koje mi je Julija šaputala...
______________________________________
xYuki00x:Novo poglavlje je tu nadam se da vam se sviđa...
Danas je 14. Februar dan zaljubljenih
Danas vam želim onu pravu ljubav...
Onu koju svako od nas zaslužuje...
Bez obzira na pol,godine,veru ili boju kože jel ljubav ne pita za to...
Ljubav je slepa i ne možemo da biramo u koga ćemo se zaljubiti...
Možemo imati i 1000 ljubavi samo jedna će biti ona prava....
Želim vam da i vi sretnete onu pravu ljubav ili ako ste je već sreli onda je čvrsto držite za ruku i nikad je ne puštajte...
Voleti i biti voljen jedan je od najvećih životnih poklona....
Srećan dan zaljubljenih❣❣

(Nisam baš dobra u pisanju govora😅)