18. Avgust 2019.
Imala sam veliku želju ranije da postavim ali nisam uspela jer sam doputovala na more pre 3 dana i nemam baš vremena ali hej evo me i pišem!
Pa nije tajna da obožavam more i da me jako inspiriše tako da ništa novo što imam ovoliko inspiracije ovde (i ako baš nemam vremena da je i zapišem sto me strašno nervira). Ali ovaj put je nekako drugačije. Osećam se mirno kao nikada ranije. Uvek sam uživala da budem u blizini mora i talasa. Taj pljus o obalu me toliko smiruje da je to neverovatno. Kada se zagledam u more, ne vidim kraj, izgleda beskonačno. Ta plava boja je božanstvena i na mene ima veoma umirujuće dejstvo. Obožavam talase (ali one velike) podsećaju me koliko je priroda u stvari jaka i ako želi može veliku štetu da nanese nama, ljudima. More, more, more. Tajanstveno, duboko, beskonačno ako mene pitaš....
Jakooo mi je žao što je ovoliko kratak post but inspiracija je tada uradila šta je htela i više ne želi da saradjuje sa mnom, sledeći tekst će biti duži obećavam!
love you, bye
Teodora x
YOU ARE READING
thoughts of one lost soul
Randommisli jedne izgubljene duše uživajte u mojoj pisaniji x
