thoughts of one lost soul

svašta po nešto

20. Septembar 2019.

Hejj,

ovo je jedan mali tekst koji sam napisala jednog veoma sunčanog septembarskog dana dok sam sama sedela na jednom zidiću čekajući  drugaricu da završi sa časovima.

Evo sedim ispred jedne škole, čekam drugaricu i pišem ovo jer mi se eto prosto piše, dobih inspiraciju i rekoh što da je ne iskoristim. Inspiraciju uvek naðem na čudnim mestma. Sedim na zidiću i uživam. Malo je bučno ovde jer automobili i autobusi stalno prolaze i to me malo ometa jer ne mogu baš najbolje da se skoncentrišem na pisanje... Ali opet sa druge strane, ta buka mi ne kvari trenutno uživanje u ovom trenutku. Samo sveska, olovka i ja. Nikada nisam pisala u ovakvom ambijentu, u glavnom pišem u svojoj sobi ili u kolima kada se kasno vraćam iz grada jer tada mi se inspiracija bukvalno uvek probudi i uvek pišem na telefonu jer mi je on, kao prvo, pri ruci u svakom trenutku a kao drugo najveća je verovatnoća da ću stići da napišem sve to u tom trenutku što što ja mislim. Oduvek sam želela da pišem u ovakvom okruenju, sveska i ja, bez ljudi koje poznajem, u nepoznatom okruenju i pogledaj me sada to stvarno i radim, samo što ovo ni u najmanju ruku nije bilo isplanirano. Ovakve situacije u životu volim najviše, neisplanirane. Ako sada malo bolje obratim pažnju na ljude oko sebe verovatno ću videti zbunjena lica koja se pitaju " Zašto ova devojčica/devojka sedi sama na tom zidu i jel ona to radi domaći?" ili nešto slično misle ili me samo čudno gledaju jer je to to rade ljudi na Balkanu ako to nešto ne vidjaju svaki dan, gledaju te čudno. Nažalost je tako. Ali ja ne marim, nikad me nisu nešto previše doticala mišljenja drugih osoba a ne bi trebalo ni vas. U današnje vreme je mišljenje drugih postalo bitinije od sopstvenog mišljenja a to kao što znamo nije dobro i to pod hitno u ovom fucked up društvu mora da se menja. Ma da mislim da to jednom odredjenom broju ljudi odgovara tako da nam je ostalo samo da se borimo i sa njima i sa samim sobom i moramo da pobedimo u toj borbi mišljenja i da nam najvažnije mišljenje bude ono koje mi imamo. Niko ali baš niko na ovom svetu nema pravo da nam govori šta je uredu a šta nije, ma da to puno ljudi radi ali na nama je da nas to nedotiče i da ostanemo svoji.

Pre samo 3 nedelje je počela škola i već mi je dosta nje i želim raspust... Kako vi preživljavate ovu školsku godinu? Btw, pre par dana sam kupila knjigu 'milk and honey' i
o d u š e v lj e n a sam.

love you, bye
Teodora x