thoughts of one lost soul

zašto Bože zašto

12. Decembar 2019.

evo vraćam se kući iz škole, jako ljuta na svoj život pa mi je palo na pamet da podelim to sa vama.

Alii pre toga moram da vam ispričam šta mi se dogodilo pre neki dan. Stajala ja sa društvom na stanici, vraćali se kući, ja tu bila jedina devojčica( ni prvi ni zadnji put, ne znam zašto to u opšte pominjem ali dobro da nastavim). Došao nama tramvaj i ja htela da izvadim slušalice iz ranca a pošto sam neprocenjivo lenja osoba, otkopčavala sam džep sa slušalicama dok mi je ranac bio na ledjima i pošto tu imam još neke stvračice(hemijske, olovke, gumicu,...ovaj put je tu bio i fleš na kojoj je bila prezentacija koju sam imala tog dana) Počnem ja da preturam i mislim da mi je nešto ispalo ali nisam sigurna, izignorišem taj osećaj i krećem da ulazim u tramvaj. Samo u jednom trenutku neko iza mene i dodiruje rame i govori nešto slično "Hej izvini ispalo ti je ovo!" (fleš) ja se okrećem i pored mene je stajao jedan presladak dečko koji ima prelep osmeh, uzeo je fleš koji nisam ni znala da mi je ispao i daje mi ga. Wow prošla rečenica je zvučala jako dramatično u mojoj glavi iz nekog razloga. Ja se zbunila jer nikada ništa mi se nije slično desilo i samo zbunjeno kažem "A hvala ti" i ulazim u tramvaj. Iz tramvaja sam pokušala da ga nadjem pogledom ali nisam uspela. Tako da hvala ti, dečko koji si mi dao fleš, jer bi ga inače izgubila a i retko ko bi to uradio, verovatno niko ne bi ni primetio da mi je ispalo. Žao mi je što na stanici nisam uspela lepo da ti se zahvalim i još jednom hvala ti jer si mi ulepšao dan. Volela bih da bar znam kako se zoveš.

Sada da se vratimo na temu, ako to može tako da se nazove, ovog dela aka poglavlja.

Svi ste upućeni sa mojim neuspelim ljubavnim životom, posle svega što se desilo sam mislila kako će moj ljubavni životi sledeći put kada se budem zaljubila biti manje zapletljan. Well...prešla si se Teodora. Ali pre nego što se u to zapetljamo hoću nešto drugo drugo da napišem. Ja nikada nisam ljuta tj. ne osećam tu emociju skoro nikad (honey da li ti osećaš ikada neku emociju huh?) jedna psihološka činjenica kaže da je ljutnja sekundarna emocija, što znači da neko drugo osećanje mora da je izazove. E sad, ja ne znam koja emocija u meni je izazvala ovu ljutnju (verovatno tuga, imma sad gurl) sad kada sam napisala ovo već mi je malo lakše, hajde da nastavimo.

Ovako tu je moje odeljenje u koje idem, logično, i tu su jedna dva dečaka. Jednog ćemo nazvati x a drugog y, nisu pravi inicijali. Njih dvoje su dobro drugari ali ništa specijalno, druže se u školi baš i tako... y se još druži sa jednom grupom dečak i kontam pošto se oni baš druže, poverio im se ko mu se svidja. Loša odluka y, mislila sam da si pametniji. Well, ta osoba sam ja. Samo mi je još ovo trebalo u životu... Iskreno dečko je skroz na mestu, inteligentan, pa lep (al' sam ga nahvalila ubilo se) ali ne svidja mi se njegovo ponašanje, njegov rečnik, vidim da namerno ne uči i dobija loše ocene da ga ne bi zvali "štreber" i tako... ne svidja mi se što se pretvara i predstavlja nekog ko nije. Možda će neko reći "ali ti ga ne poznaješ" , poznajem ga toliko i bukvalno vidi se na kilometar da je takav samo da bi ga društvo prihvatilo. Evo konkretan primer: jedan dan je obukao rolku u školu, društvo ga je isprozivalo zbog iste. Šta mislite da li je je obukao ponovo ili da lo će je ikada obući? Nije i neverujem. U suštini ni najmanje mi se ne svidja njegovo ponašanje, džabe pamet kada se pretvaraš samo da bi te prihvatili. Ja nikad takva nisam bila, niti ću biti.

A tu je x, totalno u svom nekom fazonu. Duhovit, pun neke harizme, zna da stane za sebe i drugačiji je. Iskreno nikada ne bih počela drugačije da ga gledam da nije počeo da mi privlači pažnju na neke meni čudne, njegove načine. Prvo mi je bilo malo neobično ali mi se od početka svidelo to što u svakoj njegovoj rečenici ima nešto sarkastično. Obožava da me slika iznenada, kada ne očekujem; ima još mnogo stvari ali ne mogu da se setim. Volim što uvek pokušava da nadje način da komunicira ili dodje u kontakt sa mnom. Nije to baš tako lako tako da hahha... Sa onim njegovim plavim očima ugh neodoljive su. Bila je skoro jedna jako smešna situacija gde smo x i ja nešto pričali i neko je nešto dobacio što bi mene trebalo loše da predstavi (bila je neka totalna glupost) i x je tu rekoa "au kako si mi povredila osećanja" sarkastično i onako držao ruku na srcetu kao da je povredjen i onda je nekom iza rekao onako namerno "a taman sam počeo da je muvam" i onda nisam znala šta da uradim ili kažem pa sam prosto izašla iz te prostorije. Drago mi je što ne ide ništa brzo i što sve ide nekim svojim prirodnim tokom.

Eh sad sve bi to bilo divno i krasno da nije mog mozga koji sve najgore misli o tome da budeš sa nekim iz odeljenja. Uvek kada počnem da razmišljam o činjenici, kako bi nam lepo bilo zajedno, u glavi mi onaj mali glasić govori "ali ćete raskinuti i ti ćeš morati još 3 godine da ideš sa njim u odeljenje i ko zna kako će to izgledati"... pre bih uvek govorila kako je to najgora stvar na svetu koja može da ti se desi, kao što je moja mama lepo meni jednom rekla "nikada ne govori 'to je najgore što ikad može da ti se desi' i 'ja to neću nikad' jer će ti se baš to desiti" kao što možete da zaključite ne slušam svoju mamu a treblao bi, stvarno bi trebalo... A opet sa druge strane kako ja da znam da on nešto ozbiljno hoće sa mnom (mislim ja mislim da hoće) ali opet šta ako mu je glupo zbog O jer kao otkud znam, boy code šta god. Meni uvek u životu mora nešto da se iskomplikuje...

A opet pored svega toga nisam sigurna da li sam totalno prebolela (nisam sigurna da će to ikada biti moguće ali hajde da kažemo da je moguće) Iskreno kada sam napisala prošli deo mislila sam da sam tada stvarno zauvek završila sa njim ali onda sam 4 dana posle bukvalno cry myself to sleep i sada više nisam ni sigurna. Ali mislim da sam završila sa njim. Nekad se pitam da li mi x možda više svidja jer nema nikakve veze sa njim ili ja overthinkujem. On će uvek imati posebno mesto u mom srcu ali ne znači da će me to sprečiti sa volim i da se zaljubljujem dalje.

Volela bih jedan dan toliko nekoga da volim da taj ima samo moje srce.

love you, bye
Teodora xx