Samo ona

Ipak čovek

Mia

- Još uvek si ovde? – pogledam iznenađeno u Artura.

- Da, nisam želeo da te ostavim samu. Kako je Klara?

- Dobro je, ostaće ovde a ja ću se vratiti večeras.

- Jesi li došla kolima?

- Da.

- Ja sam došao kolima hitne pomoći.

- Da li želiš da te odvezem kući?

- Bio bih ti zahvalan.

- Onda idemo.

Ne znam zašto ali Artur je insistirao da vozi, dala sam mu ključeve.

Ušli smo u auto i otkopčao je košulju, onda je protrljao mesto gde se nalazi srce.

- Jesi li dobro?

- Da . . . samo ponekad imam to lupanje – ubacio je ključ i startovao auto.

- Ali tvoje telo je prihvatilo srce zar ne?

- Da, sve je u redu, to je normalno.

- Ok.

- Šta planiraš sad?

- Ne znam, u poslednje dve godine planovi mi ne idu od ruke.

- Onda ne planiraj. Planovi stvaraju dodatni pritisak. Ja nisam planirao da budem živ danas pa evo me ovde.

- Kako si . . . jesi li dugo čekao na transplataciju? – pitam ga.

- Ne, znao sam mi treba novo srce ali moj doktor je mislio da može izdržati još godinu dana međutim iznenadilo nas je i prestalo je da radi, igrom slučaja to se dogodilo otprilike u isto vreme kad su dovezli . . . tvog verenika a kako sam već umirao dospeo sam na vrhu liste za transplataciju.

Nikad nisam razmišljala o njemu kao o osobi koja je umirala.

- To je sigurno bio stresan period za tebe i tvoju porodicu.

- Nemam porodicu – rekao je hladno.

Bio je sam? Umirao je i bio je sam? Ima li šta tužnije?

- Žao mi je.

- U redu je.

- Ne ja . . . žao mi je što sam bila zla prema tebi.

- Nisi bila zla samo si me ignorisala – okrenuo se prema meni.

- Luka je imao za koga da živi, ja ne. Meni je žao.

- To je bila samo glupa nesreća – spustim ruke u krilo i zaplačem. Glupa nesreća koja me je koštala sreća.

- Mia . . . .

Zaustavio je auto.

- Izvini ja samo . . . ima dana kad samo želim da plačem.

- U redu je – prešao je razdaljinu i zagrlio me.

Njegov zagrljaj mi je prijao, bio je topao a on je ćutao, baš ono što mi je bilo potrebno. Trudim se da budem snažna zbog svoje ćerke i većinu vremena jesam ali ponekad . . . ponekad sam samo žena koja je izgubila čoveka koga je volela.

Odvojim se od njega i udahnem duboko.

- Izvini samo . . . – šta da kažem?

- Nema potrebe da se izvinjavaš.