Oseti Otkucaj

10. Maržeri

- Liam će takodje glumiti u filmu sa tobom! -
Rekao je direktor, dok me je Liam šmekerski gledao i osmehivao se.

Sada shvatam!
Znači zato me je toliko ispitivao...

Direktor odvede Liama i mene u svoju kancelariju.

Pridje do radnog stola i uzme neku fasciklu, zatim dodje do mene.

- Ovo je scenario za film! -
pruži mi fasciklu
- Pročitaj ga i nauči replike...
Imaš nedelju dana! -

Prelistavala sam tekst par minuta, zatim mi nešto pade napamet.

- Rekli ste da sam ja zamena, zar ne? -

Direktor klimne glavom.

- Tako je Dženifer! -

- Recite mi šta se desilo sa devojkom koja je prvobitno trebala da tumači moj lik? -

- Odustala je... - kratko mi odgovori.

Primetim da direktor izbegava da mi da jasan odgovor na pitanje.
Ali ja sam želela odgovor, te nastavim da zapitkujem:

- Zašto? - pogledam ga upitno.
- Maržeri je bitan lik. Ne razumem zašto bi neko odbio tako važnu ulogu -

- Znaš Dženifer, ta uloga je jako zahtevna... Čak je zahtevnija i od glavne uloge... -

Nisam razumela šta direktor želi da mi kaže... Delovao je tako tajnovit... Kao da se bojao da ću i ja odbiti ulogu.

A opet... Zašto je Liam ovde? Kakve on veze ima sa mnom?

Gledala sam u njega radoznalo, i pokušavala da dokučim o čemu je reč.

On primeti da ga gledam, pa mi se obrati.

- Sigurno se pitaš zašto sam ja ovde? -
ponovo napravi onaj osmeh.
- Ja tumačim lik Brendana... Da li znaš ko je on? -

Brendan? Tako je... Setila sam se šta mi je režiser rekao...

Brendan je Sesilijin verenik! I ne samo to, on je kralj...
On se zaljubljuje u Sesilijinu mladju sestru... Maržeri...

Čekaj? Znači, ja ću morati da glumim Liamovu ljubavnicu?

Pogledam u njega i ponovo pocrvenim.

- Nećeš valjda opet da se onesvestiš? -
uplašeno me pogleda.

- Ne, ne, ne!! - protresem glavu i pokušam da se koncentrišem.

- Do sada si već shvatila zar ne? Ti i ja ćemo u filmu biti ljubavnici! -
polako mi prilazi
- Tvoj lik treba da me zavede i natera da se zaljubim u njega! -

Stajao je ravno ispred mene i gledao me je onim njegovim plavim očima, u kojima sam ponovo počela da tonem.

- Direktor me je pozvao da razgovaram sa tobom. -
rukom mi prodje kroz kosu.
- Ipak ćemo ti i ja imati najviše zajedničkih scena... -

Ja se odmaknem par koraka od njega, i ledjima udarim o sto.

Progutam knedlu u grlu pa skrenem pogled u stranu.

Da zavedem Liama?
Ja? Ne.. To je previše teško!

Nikada nikog nisam zavela...

Deluje kao da je on mene zaveo, a ne ja njega...

Direktor primeti moju zabrinutost.
- Da li shvataš šta se od tebe očekuje? -

- Shvatam... -
Sada mi je sve bilo jasno.
- Znači zato je ta devojka odustala od ove uloge? -
Pogledam ka direktoru koji je počeo da se preznojava.
- Bilo joj je suviše teško da zavede Liama? -

On spusti pogled i izdahne...

- Tako je... Devojka koja je trebala da glumi Maržeri je zaista jako dobra glumica...
Ali, kada se ispred nje pojavio Liam, ona se se izgubila.
Nije uspela da se snadje...
Umesto da ona zavede njega, na kraju je ona bila zavedena! -

Pogledam ka Liamu, koj po prvi put izgledao ozbiljno.

Šta joj je uradio? Zar nije mogao da se suzdrži i prikrije taj njegov šarm?

- Da li misliš da ćeš moći da izneseš ovu ulogu? - upitao me je Liam...

Da li mogu da iznesem lik? To bih svakako umela... Ono šta me je on indirektno pitao je;
Da li mogu da izdržim, a da se ne zaljubim u njega?

Ali, da li sam imala drugog izbora?

Došla sam u ovaj grad, otišla na kasting, umalo ga nisam položila i sada mi je ponudjena uloga!

Svakako da nisam!

Prihvatila sam šansu koju mi je univerzum pružio!

- Da! - uspravim se, uzmem vazduh pa ponovim - Moćiću to da uradim! -

- Da li si sigurna? -
Direktor me je gledao pun neverice.

- Da! -
skrenem pogled ka Liamu pa podignem obrvu i nasmešim se.
- Sigurna sam! -

Liam prekrsti ruke pa vrati onaj osmeh na lice.
- U redu! Ali bolje bi ti bilo da ne uprskaš! -

" Zaista bi bilo bolje da ne uprskam! " Govorila sam sebi...