Oseti Otkucaj

29. Mama!

Stajala je preda mnom, ne govoreći ništa. Samo je ćutala i gledala me uplakanu. Kao da je volela da me vidi ovakvu...
Na nebu su sevale munje, a kapi kiše su se slivale niz naša nema lica.

Prišla mi je par koraka i stavila svoju ruku na moj obraz.
- Tako si lepa... - izgovorila je drhtavim glasom, smešeći se.
- Toliko je vremena prošlo... -

- Ne dodiruj me! - povisila sam ton i naglo odmahnula glavom, na šta je ona spustila ruku.

- Dženifer... Tako mi je žao... - rekla je kroz suze.

-"Žao"? - ponovila sam.
- Ostavila si me kada sam imala 5 godina i otišla od mene, bez ikakvog objašnjenja. A sada se usudjuješ da nakon toliko godina staneš pred mene i kažeš mi da ti je žao? - govorila sam besnito.

- Dženifer... - uhvatila me je za ruku i snažno je stegnula.
- Došla sam da razgovaram sa tobom!-

- Nas dve više nemamo o čemu da razgovaramo! - otrgla sam se i krenula ka vratima kuće.

- Tvoj otac! - uzviknula je, na šta sam se ja zaustavila.
- Ubili su ga! -

- O čemu to govoriš? - upitala sam, dok sam je gledala šokirano.

- Dženifer... - ona krene ka meni.
- Imam toliko toga da ti kažem... -

- Ne prilazi mi! - viknula sam i napravila korak unazada.

- Ti moraš da znaš istinu! -

- Sada stvarno nisam spremna da je čujem! - stavila sam ruku na kvaku i otvorila vrata.
- Upravo sam imala jako loš dan i ako budem čula još jednu jedinu reč, počeću da vrištim! -
Zalupila sam vratima i ostavila je da stoji na kiši.

Ema, koja nas je sve vreme posmatrala kroz prozor njene sobe, prišla mi je i zagrlila me.

- Dušo... Biće sve u redu! - govorila mi je, dok je rukom prolazila kroz moju mokru kosu.
Ja sam stajala u njenom naručju i plakala na sav glas.

Lisa POV.

Ušla je unutra, a ja sam ostala na kiši. Neko vreme sam stojala pred vratima, misleći da će mi možda otvoriti i pustiti me da udjem, da je zagrlim, da osetim njen miris, da je pomilujem po kosi... Ali to se nije dogodilo.

U njenim očima sam mogla jasno da vidim tugu i bes koju je osećala prema meni.
Bojala sam se da će doći do ovoga, ali morala sam da se suočim sa njom i kažem joj istinu.
Istinu o njenoj porodici i njenom ocu.

Dženifer POV.

Cele noći nisam mogla da zaspim. Neko vreme sam je gledala kroz prozor svoje sobe. Stajala skamenjena pred vratima i plakala. Odeća joj je bila potpuno natopljena od kiše. Delovala je kao da čeka da joj otvorim, ali to nisam želela da uradim.
Zamolila sam Emu da zaključa vrata, kako ne bi pokušala da udje.

Možda sam bila previše okrutna prema njoj? Ali, na pomisao kroz šta sam sve morala da prolazim zbog nje, moja savest je nestajala... Njena okrutnost je bila neuporedivo veća!
Ubedjivala sam sebe da ona zaslužuje i mnogo gore od ovoga...
Želela sam da nestane i da je više nikada ne vidim.

Sledećeg jutra:

- Zazvonio mi je telefon. - pomislila sam da je Rina, ili možda Liam, pa sam ga brzo izvukla iz svoje tašne.

Javila sam se i prislonila telefon na uvo.

- Da li ste Vi Dženifer Miler? - upitao me je tajanstveni muški glas.

- Da... Ko ste Vi ? - upitala sam ga pomalo zbunjena.

- Zovem Vas iz urgentnog centra... Da li poznajete gospodina Liama Tarnera? -

- Poznajem ga... - odgovorila sam uznemireno.
- Da li se nešto desilo? -

- Gospodin Liam je doživeo saobraćajnu nesreću...i trenutno se nalazi u komi... -

Čuvši to, ispustila sam telefon iz ruke.
Ruka je počela da drhti, a potom se drhtanje proširilo na celo telo.

Lisa POV.

Jednom sam morala da napustim svoju ćerku, ali to neću učiniti ponovo!

Ne mogu da vratim vreme, ali mogu da iskoristim ono koje mi je preostalo...
Imam 3 meseca da nadoknadim izgubljeno vreme i ne smem to da protraćim!

Dženifer POV.

Sedela sam ispred Liamove sobe. On se nalazio u komi, a lekari su zabranili da ga iko uznemirava.

Na samu pomisao da je nakon našeg razgovora doživeo nesreću, prolazila me je jeza.
Obećala sam sebi da se neću pomeriti odavde dok se Liam ne probudi. Ostaću ovde uz njega, ma koliko to dugo trajalo.

Gledala sam ga kako spava, kroz prozor njegove sobe i jedino o čemu sam razmišljala je osveta. Više nisam mogla da čekam. Hari mi je zadao previše udaraca, a ja sam mu ostajala dužna. Bilo je vreme da mu sve to konačno vratim.

On se borio svojim lažima, a ja ću se boriti istinom!

Zamolila sam Helen da mi nabavi broj od Viktorije Adams.
Ona je urednica i voditeljka jedne od najgledanijih emisija u zemlji.

Hari je izneo laži o meni, u emisiji koja je njena najveća konkurencija.
Želela sam da izbegnem mogućnost da Hari pokuša da manipuliše voditeljkom i sabotira emisiju.

U ovom ratu su mi trebali saveznici i
znala sam da je Viktorija savršen izbor!

Novinari vole skandale i ja sam odlučila da joj učinim čast i dam joj ono što njena publika želi...
Daću joj najveći skandal do sada!

Istog trena sam je pozvala i ona mi se ubrzo javila.

- Viktorija Adams kraj telefona... Izvolite? -

- Zdravo Viktorija... Ja sam Dženifer Miler... Da li imate malo vremena? -

- Dženifer? Čemu dugujem zahvalnost na Vašem pozivu? - upitala me je znatiželjno.

- Možete se zahvaliti Hariju Tejloru na tome! - izgovorila sam sarkastičnim tonom.

- Da... - potvrdila je.
- Upućena sam u to šta se desilo izmedju vas... -

- Razlog zašto sam Vas pozvala je zato što želim da kažem istinu o našem odnosu! -

Ona primeti da je reč o nečemu što bi sigurno izazvalo pažnju njenih gledalaca, te se nasmeje i počne pažljivo da me sluša.

- Želim da kažem istinu o Hariju i meni, pred milionima gledalaca u udarnom terminu... -

- Nisam sigurna da ću moći da Vam obezbedim to! Moj raspored je uvek popunjen... - rekla je pomalo zabrinuto.

- Obećavam Vam da će Vas to zanimati... Baš kao i vaše gledaoce... -

Ona se na trenutak zamisli, pa zatim mi saopšti svoju odluku.
- U redu! - rekla je.
- Poslaću vašoj menadžerki sve dodatne informacije... Vidimo se za tri dana! -

Zahvalila sam joj se i prekinula razgovor.

I konačno, igra je mogla da počne...
I ovoga puta, ja ću biti ta koja je kontroliše.
_______________________________________