Oseti Otkucaj

22. Ubiti Djavola

Ušla sam u ogroman studio u kome se snimao spot.
Za par trenutaka, desiće se ono za šta sam se toliko dugo spremala.

Udahnula sam duboko i uspravila se. Osetila sam vatru u svojim grudima, koja se sve više rasplamsavala u meni.

Vreme je za moju transformaciju... Moram da se pretvorim u andjela...
Moj zadatak je da ubijem djavola u kojeg se moja drugarica zaljubljuje. Na taj način ću je spasiti od smrti, ali ću sebe pretvoriti u djavola.

Prišla mi je Helen.
- Jesi li spremna draga? -

- Pretpostavljam da jesam, gospodjo... - odgovorila sam joj.

- Snimaćeš scenu na improvizovanoj litici. Hari će ležati na samoj ivici provalije, glumeći djavola, a ti ćeš stajati nad njim i daviti ga svojim rukama. -
- Da li razumeš? -

Zadaviću Harija sopstvenim rukama... Ovaj dan ne može da bude bolji!

- Apsolutno! -

- U sledećem trenutku, Hari pada sa litice, pravo u ponor... Kamera će snimati tvoje preobraženje u djavola..-

- Moje preobraženje? - upitno je pogledam.

- Tako je... Ti si andjeo koji je počinio smrtni greh! Tog trenutka se tvoj izraz lica menja... Moraš da nam pokažeš tvoju mračnu stranu koja izlazi na površinu! -

Nemam problem sa tim da glumim da ubijam Harija... To bih učinila zbog svojih ličnih razloga, ali, sada moram da pokažem da to ne radim zbog sebe, nego zbog svoje prijateljice...

Tada mi telefon zazvoni.

- Halo? - prislonim telefon na uvo, ne pogledavši ko me je pozvao.

- Dženifer, jesi li dobro?! - izgovorila je Rina, vidno uznemirena.

- Hej Božice! Dobro sam... - nasmešim se...

- "Božice! Potrebna mi je tvoja pomoć!
Javi mi se što pre... Očajna sam!" - imitirala je moj glas.
- Jesi li ti normalna? Mislila sam da si u opasnosti! - vikala je na mene.

- Izvini... - izgovorila sam postidjeno.
- Nisam znala da ćeš se toliko zabrinuti... -

- Naravno da hoću... Zvučala si kao da si u nevolji! -

"Drugarica"... Tako je... Možda rina može da mi pomogne?

- U stvari... Nervozna sam zbog uloge koju trebam da odigram... -

- Uloga? Znači o tome se radi... - snizi ton.
- Slušam te... U čemu je problem? -

- Zamisli ovo... Recimo da si zaljubljena u nekog momka... Toliko da bi zbog njega rizikovala svoj život-

- Zaljubljena? - upita me zbunjeno.
- O čemo to pričaš? -

- Samo me saslušaj! - nastavim da govorim.
- Recimo da je zbog njega tvoj život u opasnosti... I zbog toga, ja mrzim tog moka... I na kraju, ispadne da ga ja ubijem, kako bih tebe zaštitila... -

- Hm... - promrmlja.
- Shvatam... -

- Pa, kako bi se ti tada osećala? -

- Mrzela bih te! - odsečno mi izgovori onim njenim ozbiljnim tonom.

- Šta??!! - viknem iznenadjeno.

Mislila sam da bi joj bilo drago što sam je spasila... Zašto bi me mrzela??

- Ali zašto, Božice? - upitam je.

- Ako nekog voliš, u stanju si da učiniš sve zbog njega... Zar misliš da bih rizikovala svoj život tek tako? -