Oseti Otkucaj

27. Hladan Poljubac

Šetala sam uznemirena kroz grad. Jedan sasvim običan dan se pretvorio u ludnicu. Liam je ljut na mene. Pokušavam da ga nazovem već dva sata, ali se ne javlja na telefon.
Razumela sam zašto je ljut. Prećutala sam mu istinu, ali ga nisam prevarila. Ne mora baš tako nezrelo da se ponaša i odbija mi pozive. Nisam znala da je takav. Sve ovo se desilo zbog prokletog Harija. Došla sam u ovaj grad da se suočim sa njim... Da mu uništim život... Ali, potpuno sam zaboravila na mogućnost da će on pokušati da to ponovo uradi meni. Sada je mnogo jači nego ranije. Pre je imao samo lepo lice ono bezosećajno srce, a sada ima i novac. Prokleto je bogat! Da li sam ga podcenila? Možda...

Na sve ovo, ostala sam sama... Rina je otputovala u Njujork baš u trenutku kada mi je bila potrebna pomoć. Ali razumela sam je... Nije mogla da otkaže put...
A i ne želim da bilo koga od svojih prijatelja mešam u moj rat sa Harijem. Ovo ću uraditi sama!

Suočiću se sa njim!

Sat vremena ranije:
Hari POV.

- Sada me dobro slušaj! - govorio sam Džejkobu.
- Uzećeš svoj foto aparat i pratićeš me!-

- Ne razumem šta tačno želiš da uradiš, Hari? - upitao me je pomalo zbunjen.

Ja sam mu se približio jedan korak i uneo mu se u lice.
- Želim da se sakriješ iza mog auta i uslikaš me dok se ljubim sa jednom devojkom! - govorio sam mu lagano i usporeno, kako bi zapamtio svaku reč i svaki detalj.
- Tu sliku ćeš objaviti u svom časopisu i napisati tekst koji ću ti ja izdiktirati! Da li ti je jasno? -

- Razumem... - klimnuo je glavom.
- Ali, šta ćeš mi dati za uzvrat, zbog te male usluge? -

- Veruj mi... Postaraću se da napreduješ u svojoj novinarskoj karijeri! -
Uzeo sam svoj telefo u ruke.
- A sada se spremi! Uskoro krećemo! -

Džejkob je izašao iz sobe, a ja sam pozvao jedan dobro poznati broj.

- Halo Dženifer... - izgovorio sam polako.

- Kako si mogao da javno govoriš o mom privatnom životu? - upitala me je ljutitim tonom.

- Hej, hej... Zar to nije bio naš život? Sećaš se? -

- Napravio si mi problem i obećavam ti da ti neću ostati dužna! - govorila je glasno.

- Slušaj... - na trenutak se uozbiljim.
- Hajde da se vidimo i popričamo o svemu. Imam dosta toga da ti kažem! -

Neko vreme je ćutala, kao da nije bila sigurna da li bi vidjenje sa mnom bio pametan potez. Zapravo, to i nije bio pametan potez za nju... Ali za mene, to je bila odlična prilika.

- Vidimo se za pola sata! - izgovorila je.
- Poslaću ti adresu u poruci! -

Još će mi napisati i poruku? Ovo ne može da bude bolje...

- U redu, Džen. -

Ona tada prekine slušalicu.

"Džen" tako su je moji roditelji zvali dok je živela kod nas. Ja je nikada nisam tako zvao... Ali danas moram da joj popravim raspoloženje za ono što će uslediti...

Dženifer POV.

Došla sam do mesta na kom je trebalo da se vidim sa Harijem. Bila je to jedna zapuštena ulica na kraju grada. Ovde ne prolazi puno automobila, tako da nećemo biti primećeni.
On je kao i obično kasnio.
U glavi sam imala spisak uvreda koje sam poželela da mu saspem u lice... Ali morala sam da ostanem smirena pred njim. Osećala sam da se Hrani mojom negativnom energijom. Kao da ga ona usrećuje?

I konačno, stigao je sa svojim autom.
Skrenuo je u stranu i zaustavio se tik kraj mene.
Polako je otvorio vrata svog auta i izašao sa ogromnim smeškom na licu.
Prišao mi je i skinuo svoje naočare za sunce.

- Izvini što kasnim... - rekao je, dok je otvorenih usta žvakao žvaku.

- Vidim da stare navike teško umiru! -
Prekrstila sam ruke i nasmešila sam mu se.

- Ti me najbolje poznaješ... - šmekerski se nasmejao.

Skinula sam osmeh sa lica i uozbiljila se.
- Reci mi šta nameravaš? - upitala sam ga, uputivši mu jedan oštar pogled.

- Sećaš se kad si mi rekla da ćeš mi uništiti karijeru? - govorio je dok mi se polako približavao.
- u početku sam mislio da si luda d apokušaš tako nešto... Ali sada, kada te vidim ovde, kako ponosno stojiš predamnom... Počinjem da brinem! -

- Veruj mi... Imaš razloga da brineš... -
Spustila sam pogled, ali je on stavio ruku pod moju bradu i podigao je.
- Svaki put kada vidim to tvoje lepo lice na TV-u, setim se onih reči:
"Ja sam bila ta koja ti je pomogla da napraviš karijeru...  i ja ću biti ta koja će je uništiti!"
Postala si previše opasna Džen... I zato moram da te uklonim! -

Pokušala sam da mu odgovorim na to, ali mi je zapušio usta... Osetila njegove usne na svojim. Poljubio me je...

Hari... Šta to radiš?

Svom snagom sam ga odgurnula od sebe i u sledećem trenutku, moja rukam se nalazila na njegovom licu. Šamar je bio toliko jak da je odjekivao unaokolo.

- Prestani Hari! - vrisnula sam kroz suze.
- Samo prestani! -

On se lagano uspravio i sklonio ruku sa lica. Na obrazu su mu se ocrtavali otisci mojih prstiju.

- Udarila si me.... - uozbiljio se.
- Zaista si me udarila... -

Izgleda da jesam... Učinila sam nešto za šta nikada nisam mogla da smognem snage.

- Kako se usudjuješ? -
On mi se uneo u facu i oštro me pogledao.
- Zažalićeš zbog ovoga! - okrenuo se i ušao u svoj auto pa besnito zalupio vratima.

Gledala sam ga kako se udaljava i nestaj u oblaku prašine.
Čak i sad, nakon svega... Ponovo sam imala taj čudan osećaj u grudima. Taj osećaj bih imala svaki put kada bi me Harijeve usne dotakle. Nikada nisam umela da ga definišem... Osećala sam se kao da mi je neko na ruke vratio lance, kojih sam se jedva oslobodila.
Zašto moram da prolazim kroz sve ovo? Zašto sam osudjena na njega? Zašto jednostavno ne nestane i prestane da me progoni?!

_______________________________________