Oseti Otkucaj

28. Oluja Emocija

Nakon mog tajnog sastanka sa Harijem, nazvala sam Liama.

Morala sam da rešim ovaj haos u koj sam upala i da vratim Liamovo poverenje. Reći ću mu sve o mojoj prošlosti sa Harijem... Nakon toga, moći će da odluči da li me i dalje želi kraj sebe ili će staviti tačku na naš odnos.

Došla sam do stana, da se spremim za sastanak.
Užurbano sam proletela kraj Eme, koja nije stigla ni da se pozdravi sa mnom i ušla u svoju sobu da se presvučem.
Uzela sam crnu trenerku sa velikom kapuljačom koja bi mi prekrivala polovinu lica, kada bih je stavila na glavu. Ponela sam i tamne naočare, kako bih se dodatno prerušila. Izgledala sam kao pljačkašica banke, ali morala sam da budem sigurna da me niko neće prepoznati. Zaista ne želim da ponovo privučem pažnju novinara.

Dok sam pozirala pred svojim ogledalom, začulo se kucanje na vratima. To je bila Ema. Polako je otvorila vrata i ušla u sobu. Setno me je gledala i smešila se.

- Dušo... Zabrinuta sam za tebe... - govorila je svojim umilnim glasom.
- Uvek nekuda juriš... Ne stižeš da se naspavaš i odmoriš... -

Ja se okrenem i stanem pred nju.
- Ema... Vi ste uvek bili dobri prema meni... - uhvatim njenu ruku i nasmešim joj se.
- Davali ste mi podršku, savete... Davali ste mi tu toplinu koju nosite u sebi... baš... baš kao... - tada sam se zaustavila i zaplakala.

- Znam dušo... - rekla je kroz suze.

Videvši je da plače, istog trena sam uskočila u njen zagrljaj.
Stajale smo nepomično neko vreme i ćutale... Plakale smo i ćutale...

- Hvala Vam ... - šapnula sam joj, pa se potom polako odmakla od nje i još jednom pogledala njeno milo lice.
Zatim sam uzela svoju tašnu i krenula ka vratima.

- Dženifer... - doviknula je, na šta se ja zaustavim.
- Umalo da zaboravim... Tražila te je jedna žena... Ne mogu se setiti njenog imena, ali rekla je da te poznaje. -

- Kako je izgledala? - upitala sam je.

- Mislim da ima oko četrdesetak godina... Imala je smedju kosu ii... -

- Šta je želela? -

-Želela je da te vidi... Zamolila me je da ti ne kažem da te je tražila, ali mislila sam da bi trebalo da znaš... -

Ja na to klimnem glavom i otvorim vrata.
- Hvala Vam... - izgovorila sam, odlazeći.

- Rekla je da će ponovo doći! - doviknula mi je Ema pa potom zatvorila vrata.

Ušla sam u taksi i krenula ka mestu na kom sam trebala da se vidim sa Liamom. Vreme je bilo tmurno.
Gusti, sivi oblaci su se sudarali na nebu i stvarali snažnu grmljavinu.

Stavila sam svoje tamne naočare i spustila kapuljaču preko lica.
Platila sam taksisti i utrčala u restoran u kom me je čekao Liam.

Osvrnula sam se oko sebe i ugledala ga kako sedi kraj prozora, sa naočarima i kačketom na glavi.

Prišla sam mu ćuteći. On je usmerio pogled ka meni i uzvratio mi ćutanje. Sela sam preko puta njega i odložila svoju torbicu na stočić.

On je kroz prozor gledao kapljice kiše koje su se lagano slivale niz staklo.

- Još uvek si ljut? - upitala sam ga, stavivši laktove na sto.

- A šta ti misliš? - odgovorio je nastavljajući da gleda u stranu.

- Uveravam te da nemaš razloga! Izmedju Harija i mene ne postoji ništa! -

- Ali je postojalo... - prekine me pa skine svoje naočare i uputi mi jedan oštar pogled.