Opet košmar, kao i svake noći. Sve zbog čoveka koga nazivam ocem, a koji je sve samo ne to.
Tuče me svaki dan od moje 10 godine, danas iamam 17, a pošto je moja mama već od tada mrtva morala sam sama to da prebrodim. Trpim toliko dugo, toliko bola nosim u srcu.
Kako sam preživela toliko dugo bez da mu se usprotivim, verujem da je to strah ali ima tu jos nesto.
Kada sam imala 13 srela sam jednog coveka, nesećam se lica a nije mi rekao ni svoje ime. Možda se toga nesećam ali sećam se njegovih reči, i to vrlo dobro.
Rekao je: "Budi jaka, doći će bolji dani veruj mi. Zapamti uvek postoji nada."
Možda ne zvuče kao neke posebne reči ali meni jesu, znače mi puno. Zbog tih reči i čoveka koji mi ih je rekao, čoveka čiji lik niti ime neznam, ja sam ostala jaka i preživela 7 godina "pakla", zato što sam zapamtila da uvek postoji nada. Ali ne više, odlučila sam da započnem novi život, da okrenem novi list.
Za nekoliko dana mi je rođendan i za svoj poklon sam odabrala taj život.
Inače ja sam Klara, Klara Tejlor. (Devojačko prezime moje majke.)
Zajedno ćemo živeti moj novi život.
YOU ARE READING
Nadprirodni Život | Završena✔ |
AdventureJedna sasvim obicna devojka i jedan ne tako obican momak. Susreću se slučajno, ili možda samo izgleda kao slučajnost. Od njega će devojka saznati odgovore na sva pitanja koja su je ,kroz život, mučile. Ali sem toga otkriće i šokantnu istinu o sebi...
