Nadprirodni Život | Završena✔ |

14. Chapter-Da li je sve samo igra?

"Pa ovako.." Počeo je da nam priča.
"Pre par dana sam i ja počeo da imam čudne snove, vizije, kao kod Klare i.."
"Molim?!! I to nam tek sad kažeš." Prekinule smo ga.
"Znam, izvinite, samo sam mislio da će proći."
"Ah..uredu, nastavi."
"U mojim snovima nije bila nikakva osoba, i u svakom snu sam se nalazio u nekakvoj šumi sa gustom maglom."
"Pa to uopšte nije slično mom snu."
"Da, izgleda da nije. Uglavnom, u svakom snu me juri čopor vukova, a ja bežim. Ali nešto mi je uvek čudno."
"Šta to?" Pitala sam, malo uplašeno.
"Kao da me nisu jurili da me povrede, već da mi nešto kažu. Ali opet, to je samo osećaj."
"Ali može da bude stvaran." Emili ga je prekinula svojom rečenicom. Ali rekla ju je tako sigurno kao da i ona isto misli, neznam kako da drugačije opišem.
Zbog toga smo je oboje pogledali u fazonu "šta".
"Pa izgleda da je i na mene red." Rekla je.
"Molim? Kako to misliš "Izgleda da je i na mene red", šta želiš da kažeš?"
"Vaz dvoje niste jedini sa čudnim snobima."
"Šta?!" Zar je moguće da svo troje imamo čudne snove. Ne obo definitivno nije slučajnost. Sada sam sigurna.
"I ja imam snove, samo što se u mojim snovima nalazim u zamku, a kad uđem unutra vidim samo knjige. Kao ogromna biblioteka."
"Kada si počela da sanjaš sve to?" Upitala sam.
"Kao i Stefan, pre par dana. Zašto?"
"Da Klara, zašto je to važno?"
"Vidite, znam da će vam zvučati suludo ali, moram da vam kažem šta mislim."
"Naravno Klara reci, slušamo. A pored svega ovoga mislim i da nam neće zvučati tako čudno." Rekla je Emili, a Stefan se složio.
"Mislim da ništa što se desilo nije slučajno."
"Kako to misliš sve?" Pitala je Emili.
"Pa mislim sve. Posao u istom kafiću. Svi imamo čudne snove. A i ovo sa šeficinom selidbom. Mislim nemože da bude slučajnost to da se seli na akademiju gde mi je doktor rekao da odem, a pritom mi ga je ona preporučila, mislim da je i ona umešana u celu ovu priču. Zar vam ništa od toga nije čudno?" Videla sam da su se zamislili.
"Nemogu reći da ovo što si rekla nema smisla Klara, jer ima. Zaista je čudno sve što se dešava." Rekao je Stefan.
"Slažem se. A da li znate šta ovo znači."
Samo smo je pogledali pogledom od malo pre.
"Znači d atreba da odemo na tu akademiju i saznamo pravu istinu, o svemu. A i Klara mislim da ti doktor nije rekao čak ni pravu istinu o akademiji." To što je rekla me je zainteresovalo pa sam je pitala kako to misli.
"Pa rekao je da se leči i uči. Neverujem u nijedno od toga. Mislim možda se uči a li šta, o čemu. I to za lečenje mi zvuči kao čista laž, mislim da li ste ikad čuli za šklu koja leči psihičke poremećaje? Glupo je jednostavno." Sve što je izgovorila, svaka reč ima smisla.
"Emili, mislim da si upravu oko svega. I takođe mislim da treba d aodemo na akademiju. Šta ti kažeš a Stef?"
"Misterija, pa nemogu da odbijem."
"Znači složili smo se, idemo na akademiju." Rekla je Emili, a ja i Stefan smo klimnuli galvom. Onda smo javili šefici i otišli kući da se pakujemo.
Mislim da će sve postati još zanimljivije.