Nadprirodni Život | Završena✔ |

13. Molim, zatvarate kafić?

To je bila šefica, jao samo se nadam da nine čula naš razgovor.
"Odlično, svo troje ste tu."
"Da šefice, ima li nekih problema?" Emili je zabrinuto upitala.
"Pa zapravo ima."
"Pa recite, slušamo." Rekla sam.
"Pa i nije baš problem ali.."
"Molim vas recite, možda možemo da pomognemo." Rekla sam.
"Nemožete jer, kao što rekoh, nije problem."
"Pa šta je onda?" Začuđeno smo svo troje upitali.
"Zatvaram kafić."
"Molim!" Viknuli smo svo troje.
"Da, zatvaram. Proda ću ga jednom čoveku."
"Ali zbog čega, zašto tako iznenada?"
Opet sam upitala.
"Selim se, pa sam odlučila da prodam kafić, a s'novcem koji ću dobiti otvoriti drugi kafić. Malo izvan Mystic Falls-a."
"Uredu. Razumemo. To je ipak vaša odluka, i mi tu nemožemo ništa." Emili je rekla, a ja i Stefan smo se složili.
"Pa zapravo ima nešto."
Pogledali smo upitno.
"U ovih par meseci smo se zaista zbližili, zar ne? (Klimnuli smo glavom.) Zato, zašto da ne pođete sa mnom?"
"Molim?" S'tim pitanjem pretekao je i mene i Emili.
"Jasno mi je ako ne želite. Slobodno recite."
"Možemo li da vam javimo sutra?" Upitala sam.
"Da, narano. Samo, molim vas, nek bude pre 13:00 tada krećem."
"Uredu." Odgovorila sam.
"Samo, još nešto. (Pogledala je upitno.) Da li možete da nam kažete gde se tačno preseljavate?" Opet sam ja postavila pitanje.
"Naravno." Pokazala nam je adresu. Ali čekaj malo, poznata mi je. Ne, nemoguće, to je adresa akademije.
Da li je ovolika slučajnost uopšte moguća. Iskreno, neverujem.
"Pa eto, dogovorite se pa mi javite šta ste odlučili. Sada možete da idete."
"Uredu, i javi će mo vam." Rekla je Emili.
Šefica je otišla u kancelariju, a mi smo prvo otišli do svlačionice pa kući.
Zapravo smo seli u jedan kafić malo dalje od našeg.
Naručili smo po kafu i počeli sa razgovorom.
"Pa, šta će mo." Upitala sam.
"Neznam." Rekao je Stefan. "Ni ja." Rekla je Emili.
Da skratm, nismo imali pojma šta da radimo. Onda sam odlučila da im kažem da se adresa mesta gde se šefica seli, i adresa koju mi je doktor dao, poklapaju.
"Molim?!" Oboje su rekli.
"Pa Klara imaš savršen razlog da pođeš, ali mi ne. Ovde nam je i fakultet. (Da idu na isti fakultet. Tu sam htela i ja, ali eto nisam stigla.)"
"Znam ali, doktor mi je rekao da se tamo i uči a i leči."
"Zaista?"
"Da." Odgovorila sam.
"Dobro ali, opet, ne znam da li je to dobra ideja." Rekla je Emili.
"Vidite moram nešto da vam kažem." Stefan je to samo tako, iznenada rekao.
"Šta to?" Obe smo upitale.
"I ja ću da idem." Samo smo ga gledale.
"Uredu, a možeš li da nam kažeš zbog čega si se predomislio."
Onda nam je rekao nešto jako šokantno, ako tako mogu da kažem, a to je bilo...