Nadprirodni Život | Završena✔ |

23. Chapter-Čas istorije.

Najzad sam stigla do sobe, ali sam se setila da nemogu ovako uplakana pred njih. Utrčaću odmah u kupatilo, da tako ću da uradim.
Otvorila sam vrata i ušla.
"Klara gde si bila?"
"Objasniću vam samo moram do toaleta."
"Uredu."
Ušla sam, sredila se a onda izašla.
"I gde si bila? Rekla si da ćeš da budeš u sobi."
"Da, pa...bila sam u šumi."
"Sama?" Upitale su u isto vreme.
"Da, šta je tu čudno?"
Pogledale su se. "Sama u šumi po mraku. Zar te nije bilo strah."
"Pa malo, ali mi je prijalo."
"Uredu."
Nisam želela da im ispričam šta sam saznala. Hoću, za par dana, pošto i sama treba da preispitam sebe u vezi toga.
Obukla sam pidžamu i legla da spavam, bio je naporan dan i zaista mi je trebalo.
"Molim?" Opet su istovremeno rekle to.
"Šta?" Pitala sam.
"Klara, jesi okej, da možda nemaš temperaturu, kašalj, bilo šta?" Tu su se nadopunjavale.
"Ne, što?"
"Klara ti vidiš da je deset uveče."
"A čudno vam je što idem ovako rano na spavanje. (Klimnule su glavom.) Pa umorna sam."
"Uredu." I dalje su se čudile.
Ja sam se odmah zaspala, a one su sigurno ostale budne do kasno, iako sutra imamo nastavu rano. A toga se i bojim, srešću ga.
...
"Ma hajde Klara. Budi se, ehejjjjjj!"
"Što vičeš Val?" Jedva da sam bila pri svesti.
"Alooo! Kasnimo! Jesi zaboravila da ideš u školu."
Tad sam se razbudila.
"O ne. Koliko je sati. Ma daj zakasni ćemo na prvi dan škole." Počela sma da se spremam i za 10 minuta sam bila gotova.
"Sad možemo da idemo."
"Uredu hajde."
Uzele smo i krenule prema učionici, usput smo srele Stefana i Dina.
"Dobro jutro." Smo požele sve tri.
"Dobro jutro."
Zajedno smo otišli na čas istorije. Zauzeli smo svoja mesta, i pogodite šta?, da, on. Sedeli smo po dvoje a pošto nas je bilo petoro ja nisam imala para i Dilan je seo pored mene.
Čas je počeo tako da nisam baš mogla da se bunim.
"Zašto si seo pored mene? Rekao si da ćeš mi dati vremena."
"Rekao sam, i daću ti ga. Seo sam jer je ovde bilo jedino slobodno mesto."
"Mogao si da se zameniš sa nekim. Ne bi ti bilo teško pošto si omiljen među devojkama, svaka bi sa tobom sela. Verujem da sve pričaju zašto nisi seo sa jednom od njih nego samnom."
"Da nisi možda ljubomorna?"
"Ja?, na tebe, smešno. Nisam, ali mnogo njih ovde jesu."
"Da jesu. I da, pričaju o tome zašto sam seo do tebe, a nesumnjam ni da neka od njih prisluškuje."
"Znači i to je sposobnost koju dobiješ ako si vampir. Dobar sluh, ali šta još."
"Da, dobar sluh, mogu da ulazim u glavu, brz sam, mogu da kontrolišem ljude, snažniji sam, i još neke stvarčice."
Tiho smo pričali, i nadala aam se da nas profesor neće čuti ali nas jeste čuo.
"Gospodine Harvin, gospođice Tejlor, nadam se da vas ne ometam."
"Pa..." Molim, još mu i prigovara. Pa ovaj momak stvarno nije normalan.
"Tišina, da vas ne izbacim. Tebi Dilane ne bi bio prvi put, ali vi..."
"Klara." Rekla sam.
"Ali vi Klara, vama je prvi čas i nebi bilo dobro da budete izbačeni, zar ne?"
Klimnula sam glavom, a on je nastavio dalje sa časom. Nisam ni znala šta radimo, o čemu pričamo, bila sam skoncentrisana na razgovor koji sam vodila sa Dilanom.
Napokon, izašli smo iz one učionice. Onda se desilo ono što sam predpostavila.