Njegova podstanarka -ZAVRŠENA-

Prolog

Lutala je ulicama Beograda, bezuspešno tražeći novi stan. Imala je dovoljno novca da izabere koji stan želi, ali njen verni pratioc Vučko je bio kočnica pri izboru. Gde god bi se pojavila sa njim automatski bi je odbijali. Slučajno je videla oglas zalepljen na banderi za izdavanje stana baš u ovoj uličici, otkinula je broj telefona i okrenula ga. "Molim?", prijatni ženski glas joj se javio.

"Dobar dan, videla sam oglas za stan, pa me zanima da li je već izdat?"

"Ne, nije, ali odmah da vam kažem da je to kućica u zadnjem delu dvorišta, a ne stan. Kompletno je opremljena i renovirana."

"Da li to znači da ljubimac ne bi bio problem?"

"Nikakav, pogotovo ako je pas."

Violeti je ovaj odgovor delovao čudno, ali je slegnula ramenima, jedino je bitno da je i Vučko dobrodošao. "Kad bih mogla da dođem da se dogovorimo?"

"Kad god Vam odgovara."

"Pa ja sam baš u toj ulici, mogu i odmah."

"Odlično, čekam Vas.", žena je promrmljala i spustila slušalicu.

Violeta je pogledala u Vučka. Bio je češki vučji pas i većina je mislila da vodi vuka sa sobom, pa su je, bez da sačekaju objašnjenje, odbijali. Već dve noći je spavala po beogradskim ulicama i smrzavala se, s obzirom da je bio decembar mesec. Jedini spas joj je bilo to što bar sneg nije padao. Ušla je u dvorište lepe vile i duboko uzdahnula. Ličila je na običnog klošara onako prljava i sa torbom u rukama, tako da je već bila digla ruke da će je ovi ljudi primiti u svoju kućicu. Duboko je uzdahnula, pa pozvonila na vrata. Otvorila ih je visoka, prelepa i doterana plavuša. Osmehnula joj se. "Ti si zvala za stan?"

"Da, gospođo."

Prevrnula je očima. "Zovem se Snežana, pa me tako i zovi, molim te. Hajde, uđi."

Klimnula je i pogledala u Vučka. "Ostani tu."

"To je vuk?"

"Ne, Snežana, češki vučji pas, liče, ali nije vuk."

Klimnula je. "Ako nije agresivan, neka uđe i on. Može li kafa?"

"Više bi mi prijao čaj."

Klimnula je i povela ih ka dnevnom boravku. "Sad ću reći Dani da stavi čaj.", promrmljala je i otišla.

Violeta je ostala da stoji. Bilo ju je sramota da sedne na belu ugaonu garnituru. "Valjda će nam se posrećiti, Vučko. Sutra mi ističe odmor, nemam pojma kako ćemo ako nas ovde ne prime."

"Zašto stojiš? Sedi."

"Vrlo sam svesna sebe, Snežana, a ovde je sve u belom, neka stajaću."

"Sedi, obrisaće se. E, ovako, kućica košta sto evra mesečno, plus režije, ali ako ti nije pristupačno..."

Nasmejala se. "Zadnji stan sam plaćala dvesta eura, imam posao i lepo zarađujem, iako izgledam kao klošar. Čovek je rešio da ga proda i ja ne mogu da nađem novi stan zbog Vučka, a nema te sile da ću ga ostaviti."

"Odlično, onda još da pogledaš da li ti odgovara i dogovorile smo se."

Dana je donela čaj. "Izvolite, gospođice, gospođo..."

"Hvala, Dano.", Snežana je rekla i ova je otišla.

"Hvala ti na čaju, nakon dva dana provedenih pod vedrim nebom, dođe kao raj."

"Stvarno je fascinantna tolika odanost."

Uzdahnula je. "Mama i tata su mi umrli dok sam još bila devojčica, a baka, koja me je odgajila, prošle godine. Nekako sam u to vreme našla njega i lečio je moje rane, bio mi jedino društvo i jedini raspoložen da me sluša. Nema te sile zbog kojeg bih ga ostavila. Nego, jel dovoljno za četiri meseca unapred, zaista bih volela da imam sa čim da preživim do sledeće plate?"

Snežana se nasmejala. "Sasvim. Čime se baviš?"

"Ja sam sudski patolog. Ti?"

Uzdahnula je. "Nekad sam bila advokat i imala karijeru, dok se nisam udala. Mislila sam trajaće doveka, ali eto... Meni je pripala ova kuća, kao i polovina dohotka od firme, ali više ne znam šta ću sa sobom.", promrmljala je i pogledala na sat. "Šta kažeš da ti pokažem kućicu?"

"Naravno.", Violeta je tiho rekla. Sve ovo joj je bilo veoma čudno, ali nije imala izbora, pa je krenula za Snežanom. Da li je potrebno reći da je bila oduševljena kućicom? Imala je jednu sobu, kupatilo i kuhinju, spojenu sa dnevnim boravkom. Bila je baš ono što joj je bilo potrebno, a nameštaj je bio po njenom ukusu. U spavaćoj sobi je dominirao veliki bračni krevet, beli orman i televizor okačen na zidu. Dnevni boravak je takođe imao televizor, a sve je bilo u sivo belim tonovima. Kupatilo je takođe bilo prostrano, sa ogromnom kadom. "Savršena je. Ovaj, primetila sam muške cipele..."

Sneža je odmahnula rukom. "Bivši stanar je zaboravio neke stvari, verovatno će doći po njih ovih dana."

Klimnula je. "U redu. Evo, ovde je kirija za naredna četiri meseca."

Sneža je uzela novac i klimnula glavom. "Ako ti išta zatreba, obavesti me. Sad moram da krenem.", nervozno je rekla i izašla iz stana.

Violeta je zbunjeno gledala za njom, a onda potapšala Vučka po glavi. "Baš nas briga, bitno je da smo mi našli gde ćemo živeti. Hajde, idemo na kupanje, ja smrdim gore nego ti. I ovog puta nemoj da ti padne na pamet da mi uletiš u kadu, jasno?", strogo je upitala, a onda povela Vučka ka kupatilu, unapred se radujući toploj kupki.