Njegova podstanarka -ZAVRŠENA-

Trideseto poglavlje

Sedela je i gledala u jednu tačku, kad joj je neko prišao. "Dobro veče."

Podigla je glavu, pa ustala kad je ugledala dva policajca. "Dobro veče.", tiho je rekla.

"Rečeno nam je da ste Vi dovezli ranjenog muškarca srednjih godina?"

Klimnula je glavom. "Konstantina Lučića, mog verenika."

"Možemo li da Vam postavimo par pitanja?"

"Naravno, sve što je potrebno."

"Da li ste bili prisutni kad se sve desilo?"

"Jesam, to se sve desilo ispred vrata naše kuće, gospodine."

"Znate li napadača?"

"Moj bivši muž, Negovan Gvozdenović."

"Motiv?"

Duboko je uzdahnula. "Ima ih i previše, ali glavni je to što je njegovoj ženi rekao da je vara sa njenom rođenom sestrom. Mesecima nam Konstantinova bivša žena i on prave pakao od života, na kraju su odlučili da odu, a Konstantin je morao da kaže njegovoj ženi, koja je bila pred porođajem da joj je muž otišao sa sestrom od strica. Izvinite, još uvek sam pod stresom, a jedino što me zanima je da Konstantin preživi."

"Viki...", Tina i Anči su potrčali ka njoj, a onda je obe zagrlile. "Kako je tata?"

Uzdahnula je. "Ne znam, još je na operaciji, Tina, ali biće dobro, vaš tata je jak čovek.", nežno je rekla, pokušavajući da ih uteši. Možda je tešila i samu sebe, više nije ni znala.

"Misliš?", Anči ju je kroz suze upitala.

Uspela je nekako da joj se osmehne i klimne glavom. "Znam. Gde ste ostavile Vučka?"

"U kući, zaključala sam vrata.", Tina je ozbiljno rekla.

Uzdahnula je i klimnula glavom. "Bolje bi mu bilo da ne pojede i ovaj kauč. Gospodo, imate li još koje pitanje?", umorno je upitala. 

"Znate li gde možemo naći Negovana?"

Slegnula je ramenima. "Živeo je kod Konstantinove bivše žene, sa ženom, ali ne verujem da je sad tu. Možda da odete kod njegovih roditelja, ne znam, zaista."

"Imate li obe adrese?"

Klimnula je, pa izdiktirala im obe adrese, rekla im doviđenja, pa pogledala u obe devojčice. "Ko vas je dovezao ovde?"

"Taksi."

"Zašto ste kretale same, Anči, ne verujem da bi vaš tata bio zadovoljan da zna za to?", tiho je rekla. "Ni ja nisam zadovoljna.", dodala je, kad je Anči krenula nešto da kaže.

"Ima li ikakve šanse da tata ne sazna za ovo?", Tina je molećivo upitala.

Obe ih je pogledala, pa prevrnula očima. "U redu, može, ali pod jednim uslovom, da nikad više ne uradite ništa slično. Javila sam vam da bi znale gde ste, a ne da bi toliko rizikovale. Jel važi?"

Obe su klimnule glavama. "Važi."

Sedele su u tišini i čekale, kako im se činilo čitavu večnost. "Gospođice..."

Skočila je sa stolice kad je ugledala doktora koji je odveo Konstantina i zabrinuto ga pogledala. "Kako je on, doktore?"

Uzdahnuo je i pogledao je. "Imao je obilno unutrašnje krvarenje, ali to smo sanirali. Na sreću, osim toga, nije bilo nikakvih komplikacija tokom operacije. Za dva sata će biti prebačen iz šok sobe na odeljenje, pa ćete moći da ga vidite."

Osmehnula mu se. "Hvala Vam, doktore. Šta sme da jede, šta da mu donesem?", zabrinuto je upitala.

Doktor se nasmejao. "Dok je ovde, biće na bolničkoj hrani, verujte mi, ništa mu neće faliti. Možete mu doneti neko voće, sok i plazmu, ali to je zaista sve."