Njegova podstanarka -ZAVRŠENA-

Osamnaesto poglavlje

"Danas ideš na sastanak sa Snežanom i advokatima?", Violeta ga je upitala to jutro, dok su pili kafu.

Klimnuo je glavom. "Mhm, mada ne očekujem ništa od tog razgovora, ali čula si Milana, misli da je tako najbolje.", progunđao je.

Osmehnula se i slatko ga poljubila. "I ja se slažem sa njim, zbog devojčica, Konstantine."

Osmehnuo se i uzvratio joj poljubac. "Znam, mada čisto sumnjam da će pristati, bez suda."

Uzdahnula je i klimnula glavom. "I ja sumnjam, ali bar će deca znati da si probao."

Nežno ju je pomilovao po obrazu. "Od juče mi nisi rekla ponovo ono što si izgovorila.", promrmljao je.

Spustila je obraz na njegovu ruku, pa je slatko poljubila. "Volim te."

"I ja tebe volim, veštice moja. Hoćemo li da krenemo?"

Klimnula je glavom. "Hoćemo.", promrmljala je, pa su sa rukom u ruci krenuli van. Pomazili su Vučka na vratima, zaključali ga u kući, pa posedali u auto.

Dovezao je do njenog posla, pa je pogledo. "Odmah posle sastanka ću doći kući."

Osmehnula mu se, nagla se ka njemu i slatko ga poljubila. "Čekam te. Konstantine, pokušaj na sve načine da se dogovorite, molim te."

Prevrnuo je očima, ali je ipak klimnuo glavom. "U redu. Pokušaću, ali do jedne granice, jel to u redu?"

Klimnula je glavom. "Jeste. Vidimo se kasnije.", promrmljala je, poljubila ga, pa izletela iz automobila. Ostao je da gleda za njom, sve dok nije ušla ušla u zgradu, a onda pokrenuo automobil i otišao. "Dobro jutro, šefe."

"Mogao bih da se naviknem na to da ne kasnite, gospođice Violeta.", šaljivo je rekao.

Nasmejala se. "Potrudiću se da nastavim taj trend, gospodine."

Kloimnuo je. "To mi je drago da čujem. Idite tamo, molim Vas, Car Vas već čeka sa kafom i gomilom pitanja, na koje ne može da nađe tako očigledne odgovore. Ne znam zaista kako je taj mladić završio fakultet.", proghunđao je.

Nasmejala se. "Ne brinite, samo mu fali malo iskustva, tek je počeo da radi, a moramo se složiti da sam ja imala sreće što je čika Bora još uvek bio tu, pa mi pomogao da steknem znanje i iskustvo."

Prevrnuo je očima. "Vi ste talenat, uspeli bi i bez Bore."

Klimnula je i udaljila se. Ona nije bila baš tako sigurna u to što je on pričao. Istina je da je od malena želela da postane baš patolog, kao što je i njen otac bio, ali to nije imalo nikakve veze sa njenom stručnošću, već sa čika Borom i njegovom podukom. "Gde si, Care?", veselo je upitala kad je ušla unutra.

Mučenički je uzdahnuo. "Mislim da sam pred otkazom, ništa meni nije ovde jasno.", mumlao je dok je gledao u papire.

Nasmejala se. "Idi nam skuvaj kafu, dok ja ovo pogledam. Ne brini, nećeš dobiti otkaz, nisam ni ja bila ništa ništa bolja na samom početku.", progunđala je i uzela papire.

"Nisi mi rekla, kako je ti je sa cimerom? Ako ne možeš više da izdržiš, imaju moji baka i deka sobu na selu, siguran sam da im ne bi smetala, a imaš i bus za Beograd na petnaest minuta."

Pocrvenela je, zagrizla usnicu i pogledala ga. "Moglo bi se reći da je moj namćorasti cimer postao umiljatiji od Vučka.", promrmljala je. 

Car je stavio kafu na sto, pa izvio obrvu. "To znači?"

"Zajedno smo.", promrmljala je.

Nasmejao se. "Da sam ti pre mesec dana rekao da tačno mogu da se kladim da će ovo da se dogodi, gađala bi me tom šoljom. Još onda se videlo da si odlepila za njim."